Uzgoj crnog luka: Kako su Đukići po prinosima pretekli Holanđane

0
615

Uzgoj crnog luka može biti i te kako rentabilna proizvodnja i u godinama kao što je bila ova. Za razliku od paprike, za crni luk, koji porodica Đukić gaji na oko 160 hektara, nema nerodne godine. Crni luk im je bolje podneo klimatske oscilacije, a evo i kako.

Web baner Monsoon Bayer 1120x180 V01

Suša i previsoke temperature, ali i razorni grad, odrazili su se na prinose i kvalitet povrća većine srpskih domaćina. Đorđe Đukić, iz Gospođinaca, nastavljač višedecenijske uspešne tradicije, koju je započeo njegov otac Lazar, kaže da ne pamte ovako lošu godinu za većinu kultura koje gaje, koju na skali od 1 do 10, ocenjuje četvorkom. Đorđe kaže da su se njihove kulture “pregrejale”od prekomernog sunca. Sve bi bilo drugačije, dodaje on, da je bilo tri do četiri kišovitih dana za mesec dana, ocena godine bila bi osam plus. Plodovi paprike su sazreli, ali su ostali mali, i uprkos tretiranju specifičnim tretmanima, nisu uspeli da izvuku maksimum iz njih.

paprika
Foto: Vertigo produkcija / U našem ataru

Za razliku od paprike, za crni luk, koji gaje na oko 160 hektara, nema nerodne godine. Kako nam je rekao Đorđe, prilikom obilaska jedne od njihovih parcela u koviljskom ataru, crni luk im je bolje podneo klimatske oscilacije, jer su se opredelili za visokootporne hibride. Luk je trpeljiv prema niskim temperature, ove godine su ga posejali početkom marta, kada je bilo i snežnih padavina i golomrazice, ali se to nije reflektovalo ni na kvalitet ni na prinose.

2022 Custodia 1120x1080

I za druge povrtare je bila teška godina za proizvodnju luka i paprike. Ekstremno visoke temperature i sušni dani, desetkovali su rod paprike i luka i na njivama Dušana Petrovića. Kako kaže, proizvođači sa jeftinijim,običnim semenima, imali su veći podbačaj.

PROČITAJTE I...  Fotkaj plod, uvećaj rod - Proizvodnja paprike u Ruskom Krsturu

Transportni troškovi limitiraju izvoz

Porodica Đukić, koja je svojim načinom rada zacrtala visoke standarde, i čije prezime se među povrtarima pominje sa poštovanjem već gotovo 4 decenije, obrađuje impozantnih 960 hektara zemlje – 550 hektara je u njihovom vlasništvu, dok oko 400 hektara uzimaju u zakup. Godišnje, domaćem i evropskom tržištu, isporuče oko milion kilograma raznog povrća. Kapacitete za obimniju proizvodnju za ino tržište imaju, ali ih pojedini faktori limitiraju. Đorđe kaže da su im previsoki transportni troškovi  glavni razlog zbog kojeg nemaju obimniji izvoz. Primera radi, kako navodi,  ako ih crni luk do Holandije košta 15 centi, to je iznos zarade tamošnjih distributera ili njihova dobit , tako da im dalje od Češke nije isplativo da izvezu svoju robu. Crni luk iz Srbije, na holandskom ili austrijskom tržištu, može da se pojavi tek kada su oni deficitarni sa tom namirnicom.

galenika fitofarmacija pylon 1120x85

Prinos crnog luka prve klase 80 tona po hektaru 

Reč je o povrtarima evropskog formata, koji u proizvodnji crnog luka imaju veće prinose po hektaru i od Holanđana, koji su dugo bili bez premca. Đorđe, koji je, inače, i diplomirani inženjer ratarstva i povrtarstva, kaže da u proseku, godišnje proizvedu oko 80 tona po hektaru luka prve klase. Kao znatiželjan i ambiciozan proizvođač, Đorđe je u proteklih 15 godina pohađao brojne edukativne radionice u inostranstvu, i tom prilikom je imao prilike da se upozna sa iskustvima nemačkih i holandskih proizvođača. Kada im je rekao da njegova porodica proizvodi luk na 160 hektara, bili su začuđeni, jer kod njih nema velikih proizvođača, ima par većih sistema, a ostalo su proizvođači koji gaje povrće na 5,10 ili najviše 15 hektara.

PROČITAJTE I...  Pravilna proizvodnja rasada - saveti
skladiste luka
Foto: Vertigo produkcija / U našem ataru

Nabrajajući glavne nedostatke proizvodnje u tim zemljama, Đorđe kaže da oni ne mogu da pakuju i prodaju svoju robu, većina njih solidno posluje i u istom su rangu, ali ne postoji tržišna razlika, i uslovljeni su prodavcima koji će dalje plasirati njihovu robu. Holandska i nemačka iskustva, i švajcarske radne navike, kao i vrhunska tehnologija, koja se primenjuje na svim njihovim ekonomijama – u Gospođincima, Šajkašu i Kovilju, održavaju ih u rangu najboljih, godinama unazad. Najveći su kada je reč o proizvodnji luka, krastavaca, šargarepe, poznati su i po paprici, paradajzu, a bave se i proizvodnjom jabuka.

MPS2022 GBaneri

Proizvoljna hemijska zaštita može da vas košta prinosa

Cela porodica je podjednako uključena u svakodnevni rad, njegov mlađi brat, Ivan zadužen je za prodaju i plasman robe, a Đorđe za organizaciju posla i zaštitu bilja. Kako kaže, dovoljno je da izađe iz kola kraj njive, da bi uočio određene bolesti na biljkama. Redovno prati savete savetodavnih službi, poseduje merače vlažnosti i temperature vazduha i zemljišta, a mala meteorološka stanica beleži, visinu i trajanje ovih parametara. Svim početnicima savetuje da ne prihranjuju i ne prskaju svoje biljke „napamet“, jer loša doza pesticida u pogrešno vreme, može da ih košta prinosa.

PROČITAJTE I...  Proizvodnja rasada u Srbobranu

Mak novi adut porodice Đukić

Đukići posluju po HASAP sistemu za bezbednost hrane, a u postupku su za dobijanje GLOBAL GAP svetskog standarda. U planu im je izgradnja Ulo hladnjače kapaciteta 3 hiljade tona, za sredstva su konkurisali u okviru IPARD programa, i nadaju se da će im biti odobrena. Đorđe kaže da iz godine u godinu sužavaju svoj asortiman proizvoda, jer savremeni zahtevi tržišta nameću potrebu za specijalizacijom proizvodnje, ali će se od ove godine oprobati i u proizvodnji maka, koji je deficitaran na domaćim njivama, a za kojim vlada sve veće interesovanje kupaca.
Više pogledajte u video prilogu.

Web baner LEK Bayer 1120x180 V01
Prethodni tekstNa Staroj planini posle 2 decenije ponovo se čuje školsko zvono
Sledeći tekstGrozdov med MADŽUN – Prirodni lek od grožđa sa dugom tradicijom

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime