Madžun se pravi u Makedoniji i u Turskoj, ali na drugačiji način i od drugačijih sastojaka. Jedni ga prave kao gusti sirup, drugi kao bombone. U Makedoniji ga je koristio običan narod, a u Turskoj je nastao kao lek za oporavak sultanije, majke sultana Mehmeda.
Grozdov med – madžun predstavlja grožđani slad, gust poput meda, a koristi se za jačanje imuniteta i vekovima se pravi od grožđa.
Priča o madžunu stara je koliko i grožđe, a u Tikvešu, prema arheološkim iskopavanjima, uzgoj vinove loze gradi svoju tradiciju više od 2.000 godina.
Reč je o tradicionalnom makedonskom proizvodu, potpuno prirodnom zaslađivaču, bez dodatka šećera, aditiva i konzervansa, sa karakterističnom aromom i slatko-kiselog ukusa. Madžun sadrži visoke nutritivne vrednosti, jer u svom sastavu sadrži prirodni grožđani šećer (glukozu i fruktozu), bogat je vitaminima topivim u vodi (B1, B2, B6 i C), mineralima (K, Na, Ca, P, Fe), taninima, flavonoidima i organskim kiseline.
Madžun poseduje antioksidativno dejstvo i doprinosi jačanju opšteg zdravlja i imuniteta, a takođe ubrzava metabolizam, sagoreva masti i regeneriše jetru. Posebno se preporučuje sportistima, kao i osobama koje imaju povećane psihofizičke napore. Reč je o efikasnom prirodnom leku koji pomaže kod respiratornih infekcija, poremećaja rada jetre ili kod prekomerne težine. Najbolje ga je konzumirati svakodnevno, jer će doprineti poboljšanju ukupnog zdravlja. Preporučuje se 1-2 supene kašike rastvorene u čaši vode, čaja ili mleka.
Kako se pravi madžun
Priprema nije teška. Nakon što se grožđe ubere, samelje se i kratko stoji u komini, dok se ne dobije šira. Zatim se procedi kroz gazu i u većoj šerpi kuva sve dok se ne dobije gusta masa, poput meda. Tokom kuvanja, pomoću cediljke za čaj sa površine se skida pena. Kada je gotov, prebacuje se u sterilisane tegle. Kažu da može da stoji decenijama.
Od 200 kilograma grožđa može da se dobije oko 15 kilograma madžuna. Sa njim se filuju palačinke, prelivaju krofne, a lekari preporučuju 1-2 kašike rastvorene u čaši vode za jačanje imuniteta.
Često se ovaj madžun meša sa istoimenim slatkišem iz Turske. Međutim, to nije ista stvar.
Osmanli madžun – Lekovita bombona
Lečenje biljnim preparatima bilo je široko rasprostranjeno u osmanskom društvu, a farmacija, kao posebna naučna disciplina, postojala je već početkom IX veka, piše Bašta balkana. Osmanski apotekari, u narodu poznati kao aktari činili su poseban esnaf. Evlija Čelebija, koji piše o istanbulskim zanatima u to vreme, govori i o prodavcima lekovitih pasti – madžuna.
U Turskoj, madžun je jedna vrsta bombone. Prema predanju u ovoj smesi ima 41 sastojak koji može da izleči isto toliko bolesti.
Kažu da je madžun u Turskoj prvi put napravljen davne 1540. godine kao lek za majku Fatihu sultana Mehmeda. Nakon njenog oporavka, slatkiš je doživeo svoju popularnost koja traje do dana današnjeg. U narodu živi verovanje da vraća mladost, kao i da, ukoliko pojedete samo jedan ovaj slatkiš, nećete biti bolesni cele naredne godine.
Danas u Istambulu postoji bezbroj uličnih tezgi, gde se na licu mesta prave i prodaju lizalice-bombone u spiralnom obliku koje nose ovaj naziv. Za razliku od drugih slatkiša, ova bombona ima specifično jak ukus i miris.
Preuzimanje teksta je dozvoljeno samo uz navođenje našeg portala kao linkovanog izvora.
