Mnogi ljudi su svesni dolaska jeseni tek kada osete neodoljiv miris pečene paprike. I naša ekipa, vođena tim mirisom, zatekla se na gazdinstvu Radić u Velikoj Plani. Vredne žene pekle su papriku. Tako i počinje proizvodnja ajvara porodice Radić. Naime, pre 10-ak godina naša domaćica, Slavica Radić odnela je u Beograd svojoj prijateljici na probu teglu ajvara, i tako je započela priča koju su nazvali “Ajvar Radić.”
“Kaže meni muž jednom kad sam pošla kod prijateljice u Beograd, zašto joj ne poneseš ajvar? I ja ponesem njoj kod nje u kancelariju, tamo joj bila klijentela, svi probali, pa kažu jao što je ukusno, zašto vi to ne pravite za prodaju? I tako smo počeli. Te jeseni smo napravili 100 tegli, a danas punimo daleko više.” – priča nam naša domaćica Slavica.
Šta se stavlja u ajvar
Godišnje se ovde napravi oko 6000 tegli ajvara, pa su naši domaćini zaposlili i nekoliko žena, te se čitavom ulicom širi miris pečenih paprika. Inače, Slavica kaže da je recept za ajvar donela iz rodnog sela svog supruga, Sikirice kod Paraćina. Ajvar pravimo samo od paprike, sa puno ljubavi i pažnje, pa je zato tako dobar, kaže nam Slavica.
“Sada pečemo papriku belo uvo, nastalo od slonovog uva. Jako je kvalitetna. Imamo svog dobavljača, tako da je naša paprika tu iz susednog sela.”
SLOW FOOD VELIKA PLANA
Dnevno naši domaćini i domaćice ispeku oko 100 kilograma paprike, a da bi ajvar završio u teglama potrebna su tri dana. Svaki korak se radi pažljivo, kako bi ostali dosledni kvalitetu na koji su njihovi kupci navikli. Svi kupci hvale i preporučuju, kažu da je najbolji domaći ajvar koji su probali.
“Broj tegli se iz godine u godinu povećava. Postepeno je sve to išlo. Nekada smo nosili sve u jednoj torbi, a sada ajvar u Beogradu razvozimo kombijem.” – kaže Slavica.
Sezona kod Radića počinje u maju sa jagodama, kada prave slatko i sirupe, a nastavlja se sa višnjom, kajsijom, smokvom, šljivom, dunjom, da bi godišnju proizvodnju na jesen krunisala zimnica i proizvodnja ajvara.
Da li je proizvodnja zimnice unosan posao? Iznenadilo nas je to što samu sezonu pečenja paprike završavaju tek oko Svetog Nikole, što nam govori da zadovoljnim kupcima nikad dosta ove domaće delicije. Spomenućemo i to da su Radići deo Slow Food-a, pa su išli u Torino na sajam na kojem su prodali bukvalno sve što su poneli. Koncept Slow food-a jeste da se promoviše konzumiranje tzv. “spore hrane” za razliku od fast food-a, tačnije da se konzumira kvalitetna i ukusna hrana, kako bismo znali šta jedemo. Osim toga, cilj je i očuvanje tradicionalnih jela, kao što je to npr. ajvar.
“Sajam u Torinu je svetski sajam, održava se svake druge godine. Mi smo išli već nekoliko puta. Prošli put smo super prošli, tamo se ajvar prodaje daleko skuplje. Sve smo prodali. Poslala sam malo ajvara ćerki koja je iz Monpeljea došla u Torinu, i to smo čak prodali.” – zadovoljna je naša domaćica.
Ajvar Radić je pre svega porodična priča, puna topline, dogovora, velikog rada, tačnije manufaktura koja zaista mnogo obećava. Naši domaćini, Slavica i Tomislav kažu da im je samo žao što ovu priču nisu započeli dok su bili mlađi, ali se isto tako nadaju da će pečena paprika na njihovom domaćinstvu mirisati još dugi niz godina.
