Za ostvarivanje svojih snova nikada nije kasno. Iako je danas dosta ljudi u Srbiji koji vole selo i mir i spokoj koji osete svaki put kada izađu iz svojih gradova, malo njih se nažalost, odlučuje da se tamo i zadrži i preseli. Seoski turizam i domaća proizvodnja raznih đakonija može biti i dobar beg od gradske vreve ali i dobar poslovni poduhvat.
Vladanka Aleksić i njen suprug Pero, pre 15 godina, a nakon 30 godina života u Kraljevu, rešili su da svoj život nastave baš tamo, u selu Guberevac. Čak nije reč ni o velikom selu uz put, već baš o onom pravom, taman toliko izdvojenom, za mir, odmor, ali i mogućnost rada.
Porodičnu kuću u Kraljevu ostavili su deci i sa sobom poneli taman toliko koliko im je bilo potrebno da se smeste u selu i započnu proizvodnju rakije, koju je Vladankin muž pokrenuo. Ona međutim kaže, nije bila oduševljena ovom idejom, ali je bila rešena da pomogne suprugu.
Petnaest godina kasnije, Vladanka zaljubljeno priča o svemu što ima na svom, sada već gazdinstvu na kome je seoski tuizam razvijen. Dok se suprug Pero usredsredio na proizvodnju rakije, ona je tokom godina našla načina da svakodnevno iskoristi sve resurse prirode koje ima u okruženju i da tokom cele godine pravi domaće, prirodne i zdrave pekmeze, slatka, kao i da sprema zimnicu. Ali to nije sve.
Zanimljivo je da, kada su se doseljavali iz Kraljeva u Guberevac, Vladanka i njen suprug nisu imali ideju o seoskom turizmu. Posed je bio znatno manji, kao i prostorije za boravak, ali tokom godina, prijatelji koji su dolazili u posetu, dovodili su i svoje prijatelje, strance koje su poseti i tako je zapravo došlo do potrebe za pravom malom i autentičnom, seoskom ponudom prenoćišta sa divnom kuhinjom. Upravo u tim starim gružanskim specijalitetima, naša domaćica najviše uživa i danas. Njena gružanska kuhinja nadaleko je postala poznata, te ljudi samo zbog Vladankinih pita ili mesa ispod sača, kao i domaćih čorbi i supa, u Guberevac svraćaju iz svih krajeva sveta.
Rakija supruga Pere, „Gružanska nit“ koja se pravi od najkvalitetnije šljive, godinama se već izvozi za Ameriku i Australiju, priča priče o ovom malom mestu i na kraju, dovodi njene korisnike baš ovde na ručak. Svi oni, prepričava Vladanka, uživaju u domaćim pitama, jelima ispod sača i ostalim specijalitetima koje ova domaćica godinama smišlja i čuva.
Domaća proizvodnja zimnice kao iz detnjstva
Kada su domaći proizvodi koje pravi u pitanju, Vladanka kaže da je sve počelo po malo, za sopstvene potrebe i potrebe porodice. Danas međutim, tegle ajvara, slatkog, džemova sa i bez šećera, potpuno prirodnih krema, kao i zimnica i sokova, odlaze širom Srbije. I nema tajne, ona je uvek u kvalitetu i tome da sve što se pravi, pravi se kao za sebe. Vladanka koristi prirodu oko sebe i šumsko bilje i plodove za svoje domaće proizvode kao i u kulinarstvu, te iako je mislila u početku da joj selo neće pružiti dovoljno aktivnosti, danas joj ponekad i nedostaje vremena kaže, za sve što želi.
Oko kuvanja džemova i branja voća, pomažu joj i žene iz sela, te se uvek sve stiže na vreme.
Danas naša domaćica u grad silazi samo kada mora. Nije ni pretpostavila da život na selu može biti toliko ispunjavajući, a priroda toliko iskoristiva. U pripremanju proizvoda stalno traga za nečim novim, za novim biljkama, koje neretko potom sadi i u svom dvorištu. Ove godine su tako na primer, prvi put rodile i banane. Ali sve to na kraju, iskrena je Vladanka, ne bi bilo moguće da se posao i način života koji je odabrala ne voli i da se u njega ne veruje.
Prvih 15 godina u Guberevcu je bilo savršeno. U narednih 15, Vladanka priželjkuje da se sve što je naučila, zavolela i postigla na ovom imanju, malo samo proširi. Ljubav prema kuvanju, po svemu sudeći ne jenjava. To je zasigurno ljubav sa kojom će ostariti, baš ovde, na selu.
