Za selo Koštunići kažu da je jedino ekološko selo u Srbiji – selo netaknute prirode, koje je urbanizacija zaobišla na najbolji mogući način, ostavljajući mu plodne njive, zelene šume i raznovrsne voćnjake.
Upravo navedene prirodne blagodeti, želeo je da sačuva i jedan od najpoznatijih meštana tog sela na južnim padinama planine Suvobor, Jovan Čeković, inicijator revitalizacije srpskog sela i vlasnik fabrike bio-hrane, koja već četiri godine radi po svetskim standardima ali poštujući tradicionalne recepte.
Organizaciju posla prepustio je uzornom moravičkom domaćinu, Milanu Miloševiću, diplomiranom inženjeru agronomije, rodom iz okolnog poljoprivrednog sela Pranjani. Sa Milanom smo razgovarali u danima otkupa maline u njihovoj fabrici, koja je jedna od osnovnih sirovina za proizvodnju kašastih prirodnih voćnih sokova, po kojima je to selo postalo prepoznatljivo.
Razlika između kašastog voćnog nektara i voćnog soka
Zamolili smo ovog iskusnog proizvođača da nam pojasni razliku između kašastog voćnog nektara i voćnog soka s obzirom na to da se ta dva napitka često neosnovano stavljaju u istu ravan. Navodeći voćne vrste od kojih se u njihovim pogonima prave kašasti nektari, a to su: malina, kupina, kajsija, jagoda i viljamovka, dok od voćnih sokova, trenutno u ponudi, imaju samo mutni sok od jabuke.
Postupak prerade podrazumeva da se jabuka, najpre samelje, dobijeni sok se profiltrira i kao takav se sipa u vakum kuvač gde se vrši pasterizacija, bez dodataka šećera i vode.
Kada je reč o voćnim nektarima, kako ističe Milošević, pridržavaju se propisanih pravilnika za deklarisane napitke, po kojem se oko 50 procenata voćne kaše meša sa odgovarajućom količinom vode i šećera. U planu im je da uskoro prošire postojeći asortiman sa još dve voćne vrste a to su višnja i breskva.
Milan napominje da je upravo sve navedeno njihova komparativna prednost u odnosu na nesavesnu konkurenciju, koja pomenute parametre ima istaknuto samo na ambalaži a neretko je sadržaj potpuno drugačiji. Sokovi koji nastaju u pogonima fabrike „Grab“, do koje se dolazi vijugavim planinskim putevima, kako ponosno kaže Milan, su hranljivi eliksiri sa 100 odsto voća, koje su proizveli domaćini iz Koštunića iz obližnjih sela.
I nije samo po sokovima prepoznatljiva ova fabrika. Priroda tog kraja im je naklonjena, te se grane tamošnjih voćara svake godine savijaju od prvoklasnog voća, koje je idealna sirovina za proizvodnju domaćih džemova, marmelada ali i omiljene voćne rakije.
HACCP sistem
Pogoni fabrike opremljeni su savremenom opremom, a primena HACCP sistema obezbeđuje stalnu kontrolu prijema sirovina i svih faza procesa proizvodnje. Mala ali skladna fabrika sa 12- oro zaposlenih, dnevno proizvede oko 1000 litara različitih voćnih sokova i rakije i isto toliko kilograma džemova.
Milan kaže da su se od samog početka bazirali isključivo na kvalitet svojih proizvoda što su njihovi konzumenti i prepoznali. Za svega četiri godine postojanja, čvrsto su se pozicionirali na domaćem tržištu, sarađuju sa brojnim veletrgovinama i hotelima, a u pregovorima su za prve izvozne količine. Ali ni njih nisu zaobišle nedaće koji su „kamen spoticanja“ brojnim proizvođačima.
Problemi ipak postoje
Milan Milošević, koji je i sam proizvođač, kaže da su poslenjih godina svedoci opustelih, napuštenih sela sa staračkim domaćinstvima, a glavne razloge za to vidi lošu ekonomsku situaciju pre svega u poljoprivredi. Ukoliko država ne bude preduzela, kako kaže urgentne mere, taj trend urušavanja domaćih paora, neminovno će se nastaviti.
Na naše pitanje, koje od mera bi doprinele oporavku obolele poljoprivrede i zadržavanju mladih domaćina na selu, Milan navodi neophodnost stabilizacije cena, povećanje subvencija, makar do nivoa koji imaju naši susedi kao i potrebu rejonizacije poljoprivrede, da nam se jedne godine ne bi dešavala hiper, a naredne hipo produkcija poljoprivrednih proizvoda.
Planovi za budućnost
Uprkos svemu navedenom, na gazdinstvu Jovana Čekovića svakodnevno pristižu hiljade kilograma prvoklasnih voćnih vrsta ali i paradajza koji su proizveli marljivi i uzorni moravički proizvođači.
U narednim godinama planiraju da udvostruče proizvodnju ali i da animiraju druge slične proizvođače da se udruženim snagama probiju na tržišta zapadnih zemalja. A da bi privukli znatiželjne turiste iz tih zemalja, željnih lepe prirode i upoznavanja tradicije starih srpskih domaćina, izgradili su Čekovići i eko selo sa vajatima, čardacima, muzejima, restoranima i jezerom koji godišnje poseti više desetina hiljada posetilaca.
Opširnije pogledati u prilogu.
