Uzgoj VINOGRADA i proizvodnja NAJBOLJEG VINA na Balkanu

0
568

„Kreativan čovek motivisan je željom da postigne, a ne željom da pobedi druge” – motivacioni je princip kojim se Gabrijela i Radoslav Tripković, bračni par iz Sombora, rukovodi od kada su, pre 12 godina, zasadili prve čokote vinove loze u riđičkom vinogorju. Kreativnosti im ne manjka ni danas, a želja za postignućem je sve veća iz godine u godinu. Gabrijela kaže da od prvog dana imaju takmičarski duh, ali isključivo pozitivan, jer na brojnim sajmovima i bazarima na kojima učestvuju, imaju priliku da se druže sa drugim proizvođačima, i da razmene iskustva, koja su im dalji podsticaj da promovišu posebnost vina iz riđičkih vinogorja. Tu posebnost su Tripkovići uspeli da flaširaju, stavljajući u prvi plan upravo peskovito zemljište najmlađeg vinogorja u zemlji.

Adama Maganic 1120x180

Sa „Sivim Peskom“ su ušli na velika vinska vrata

Njihovi glavni aduti su : „Pesak Žuti“, „Pesak Beli“, „Pesak Plavi“, „Midl Riđo Vajn“, „Dark Riđo Vajn“, a najnagrađivaniji je „Pesak Sivi“- Pinot Griđo, koji se, kako su nam rekli naši domaćini, obrađuje kasno uveče, a bere u cik zore.

PROČITAJTE I...  Uzgoj vinograda u Melencima

Reč je o retkoj sorti u Srbiji, crvenih grozdova, od kojih je Gabrijelin suprug Radoslav, koji je inače i somelijer, uspeo da proizvede vrhunsko belo vino, koje je prošle godine ponelo i prestižnu titulu najboljeg vina na Balkanu.

MPS baneri II

To vino im je, inače, donelo i prvu međunarodnu bronzanu medalju, 2017-te godine, a 5-et godina kasnije i zlatnu, kada su ozbiljni svetski poznavaoci vina dali svoje najviše ocene. I tako je mala porodična vinarija, poznatija pod brendom „VRT“, sa godišnjom proizvodnjom oko 35 hiljada litara, sa „Sivim Peskom“ ušla na velika vinska vrata.

Vinograd ne ište molitve, nego motike

Njihov razvojni put, kako nam je ispričala Gabrijela, nije bio nimalo bajkovit, imali su brojne uspone i padove, ali su ih upravo oni osnažili u nameri da pokažu da Sombor kao grad i Riđica kao vinogorje, imaju veliki potencijal.

Web baner Delaro Bayer 1120x180 V01

Kada su tek zakoračili u svet vinogradarstva i vinarstva, bili su svesni da će morati zasukati rukave, i da će ih na putu do uspeha dočekati dosta fizičkog rada, jer, kako je rekla Gabrijela, citirajući staru vinogradarsku izreku „Vinograd ne ište molitve, nego motike“. Ali su se njen suprug Radoslav i njihovo troje dece Dunja, Anđela i Ognjen, hrabro upustili u tu poslovnu avanturu, pristupajući svakom segmentu posla sa puno ljubavi i pozitivne energije, i često vole da kažu da oni proizvode „vesela vina“.

PROČITAJTE I...  Švedska postaje vinski region

Renesansa riđičkog vinogorja

Gabrijelin suprug Radoslav, koji nosi u sebi vinogradarski gen od svog pradede, jedan je od najzaslužnijih što je riđičko vinogorje doživelo renesansu, ali i za motivaciju i pokretanje lokalnih proizvođača tradicionalnih suvomesnatih, mlečnih ali i drugih proizvoda, koji su deo gastronomske ponude u njihovoj degustacionoj sali u centru Sombora.

Duplex PRO banner 1120x180 Galenika

Gabrijela kaže da je za nju jedna od najemotivnijih turističkih poseta vinariji bila kada je grupa slepih i slabovidih došla u njihov vinograd, kada bi prošetali, dodirnuli grozdove, osetili mirise u vinariji.

Pripreme „Pinot Griđa“ za svetsko zlato

Ogromna ljubav i posvećenost, formula su za njihov poslovni uspeh – smatra Gabrijela, koja na kraju naše posete, dok degustiramo hleb premazan domaćom mašću, posut aleva paprikom, koji je odlična „podloga“ za njihova vina, priča o njihovim planovima. Kako je istakla, vino je jedino umetničko delo koje se može piti, i zato je njihov cilj, da njihov najprepoznatljiviji brend „Pesak Sivi“, podignu na nivo umetnosti, kako bi bilo proglašeno za najbolje na svetu.

Web baner Monsoon Bayer 1120x180 V01

Opširnije pogledajte u video prilogu gore.

PROČITAJTE I...  Salon vina u Kragujevcu 5. i 6. aprila okuplja više od 100 izlagača

Sagovornica: Gabrijela Tripković, porodična vinarija Vrt

BTZ 1120x180px
Prethodni tekstIshrana i zaštita paradajza u plasteniku posle rasađivanja
Sledeći tekstSubvencije po hektaru 9.000 dinara, isplata odmah po obradi zahteva

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime