U poslednjim danima avgusta, ekipa emisije „U našem ataru“ posetila je sremskog domaćina Jovicu Radivojšića i zatekla ga u poljima Bačinaćkog atara, koji su se crveneli od zrelih plodova paradajza.
Mogao je, kaže Jovica, da se bavi i drugom povrtarskom proizvodnjom ali mu se proizvodnja paradajza učinila najisplativijom. O samoj proizvodnji, saznavali su, kaže Jovica „u hodu“, a za brojne nepoznanice obraćali su se i savetodavnim poljoprivrednim službama. Svaka godina je bila, kako mršteći se dodaje, priča za sebe.
„Kad radiš zemlju stalno ideš u prvi razred. Nas posećuju savetodavci iz Sremske Mitrovice i govore nam šta je novo. Pošto je proizvodnja na otvorenom, menja se vreme i sve ostalo i stalno moraš biti na oprezu“ – objašnjava Jovica.
Oprezno je naš domaćin birao i sorte paradajza koje je sadio na oko 3 jutra zemlje.
„Sorte koje mi radimo su najviše za proizvodnju paradajz soka i proizvoda od paradajza. To je rio grande, ovde na njivi. To je sorta, nije hibrid. Ima dosta suve materije u sebi što je najvažnije u proizvodnji paradjz soka“ – navodi Jovica.
Bez zaštite nema proizvoda
Trude se da što manje novca ulažu u hemijska sredstva ali su zbog nepredvidivih klimatskih uslova, koji im često prepolove rod, prinuđeni da ih koriste.
„Trudimo se da ispoštujemo karence, da nema ostataka pesticida. Idemo sa kraćom karencom. Mora da se prska i tu nema šta. Bez zaštite nema proizvoda“ – kaže Jovica.
Od prinosa će zavisiti i koje će količine crvenog ploda Jovica utovariti u kombi i prevesti ga do mini pogona za proizvodnju nepasterizovanog kašastog soka od paradajza.
„Ovde kada se ubere paradajz, onda ide u proizvodnju. Peremo ga u dve vode. Prolazi kroz bubanj koji ga pere dodatno. Onda ide na kontrolni sto. Potom se cedi. Radimo kao što se radi kod svoje kuće. Nama mušterije dođu i na licu mesta vide paradajz, kako mi to radimo, vide naš gotov prozvod“ – objašnjava Jovica.
Voleo bi Jovica kada bi sa ostalim tamošnjim povrtarima našli zajednički jezik i udružili se, kako bi bili konkurentniji na tržištu.
„Jako smo mi slabi da bi se udruživali. Nema tu sluha da se mi proizvođači udružimo. Bilo bi dobro da se osnuje udruženje povrtara, ali ovaj teren je slabiji sa povrtarstvom i to je problem“ – nezadovoljno objašnjava Jovica.
Nije optimista Radivojšić ni kada je u pitanju odnos države prema domaćim povrtarima. inputi su im preskupi, a dobit iz godine u godinu sve manja.
„Sada je država prepoznala i to je dobro da ja kao proizvoač mogu da izađem na tržište sa flaširanim paradajzom. Ima dosta rada. Sve je više rada, a sve manje prihoda. Cene se ne menjaju a sve ostalo ide gore“ – komentariše Jovica.
Određene količine Radivojšići prodaju i preprodavcima na pijacama, a imaju i stalne mušterije, kojima su, odnedavno, ponudili i mogućnost kućne dostave povrća. A u planu im je i osavremenjavanje proizvodnje.
Opširnije pogedati u prilogu.
