Neki je smatraju voćem neki povrćem ali su svi složni u oceni da je dinja jedan od zaštitnih znakova leta i ovih dana preplaviće piljarnice, supermarkete, a pre svega kvantaške pijace. Biće tamo i kamion našeg domaćina, Stjepana Nemeta, napunjen slatkim i slasnim, nadaleko poznatim dinjama iz Hrtkovaca.
Inače diplomirani inženjer stočarstva, umesto u struci obreo se na njivi svojih predaka i često ga u šali, u selu zovu “doktorom za dinje”. Učio je Stjepan, o uzgoju te omiljene letnje poslastice, iz dana u dan na otvorenom polju i uspeo je da pronikne u sve njene tajne. Ali ne i protiv najezde jata vrana i svraka, koje mu i ovih dana napadaju useve. Ni dobra stara “strašila” nisu dovoljno efikasna.
Željni su im usevi i kiše, koja njihovo selo “obilazi “ već više od mesec dana. Kaže Stjepan da Hrtkovci važe za jedno od najsušnijih mesta u celoj zemlji. Iako dinji pogoduje sunce, ne možete ih ostaviti “žedne”, dodaje Nemet. Ne pamti ovaj proizvođač da je morao toliko da novodnjava svoje njive, te su, pre dve godine uveli sistem zalivanja “kap po kap”.
Protiv ćudljive prirode, bore se svim mogućim sredstvima ali ne i hemijskim. Da bi dinja bila zdrava i slatka, a kako ponosno dodaje, od dinja sa sremskih njiva boljih nema, trude se da je što manje tretiraju.
Za 30 godina, koliko se naš sagovornik bavi proizvodnjom dinja, ne pamti da je bilo toliko neizvesnosti i, kako je dodao, konstantnog stresa. Najveće pretnje dolaze su mu sa neba. Ako nisu ptice, onda su grad ili suša. Zato je svoje cerovače sadio etapno, zbog sukcesivnosti proizvodnje.
Ove godine rasadio je oko 15 hiljada dinja i, bez obzira na sve poteškoće koje prate ovog hrtkovačkog proizvođača, srce mu je puno kada su mu prikolice pune i krenu ka kvantaškim pijacama. Prema njegovim prognozama, biće ovo dobra godina za njih. I u pogledu kvaliteta tako i plasmana. Naći će se njegove cerovače na trpezama od severa do juga Srbije, a Stjepana će mušterije narednih nedelja viđati na kvantaškim pijacama u Valjevu, Ubu i Koceljevi.
Trudi se naš domaćin da svoj proizvod što pre plasira na tržište, s obzirom na to da, u slučaju hiperprodukcije dinja, što se dešavalo ranijih godina, tržište odreaguje i obori im se cena. Najbolje su, dodaje on, svih ovih godina, prolazili sa prodajom ranih sorti dinja, mogli su da dobiju za nju i do 50 dinara za kilogram.
U proizvodnju dinja, ali i krastavaca i paprike, uključena je cela porodica, ravnomerno su raspoređene obaveze. Njegov sin Igor više se posvetio proizvodnji krastavaca ali se, kako nam je rekao, nosi mišlju da naredne godine sa ocem apliciraju za podsticajna sredstva za plasteničku proizvodnju i da povećaju površine sa rasadima dinja. Iako ga raduje činjenica da će imati naslednika u proizvodnji, Stjepan na kraju, negodujući, zaključuje da je paorski posao jako težak ali, s obzirom na to da poslednjih 15 godina nije uspeo da se zaposli u struci, vratio se svojoj dedovini na kojoj će, mršteći se zaključuje Stjepan, dočekati i penziju.
Opširnije pogledati u prilogu.
