U gružanskom kraju, negde tačno između Kraljeva i Kragujevca pa oko 3 km uzbrdo, nalazi se proizvodnja domaće rakije. Ona se već godinama izvozi isključivo za Ameriku i Australiju. Prepoznatljiva je, kvalitetna je i dosta tražena, a za njenu proizvodnju bila je potrebna ideja i samo malo hrabrosti. Prvoslav Pera Aleksić upravo je to imao pre 15 godina kada se sa suprugom iz Kraljeva vratio u rodno selo.
„Ja sam svojevremeno radio sa Italijanima, uvozio italijanski nameštaj. Kada je to stalo, tu se zaradio neki novac, pa sam mislio da uložim u svoje selo. Nerado je to supruga prihvatila ali eto. Kod Italijana sam video jednu destileriju za proizvodnju vina i hteo sam u svom selu to da napravim. Pošto je ovde voćarski kraj i najviše ima šljive, ja sam to preuredio i napravio za proizvodnju žestokog pića.“ – priča nam Pera.
Rakija od 8 šljiva
Brend rakije koju proizvodi nastao je od onoga čime se u početku raspolagalo. Četiri hektara šljive, ali ne bilo koje!
„Na prvom mestu su te nove čačanske sorte i stenlej. Čačansku rodnu i čačansku lepoticu ovaj kraj uopšte nije ni gajio, niti uzgajao. Mogu reći da su zahvaljujući meni sada počeli skoro svi u okolini da gaje i te sorte. Znači moja rakija sadrži 8 vrsta šljiva u sebi. Svaka se sorta peče posebno pa se destilati mešaju. Tako se pravi brend, a naš čuveni brend je „Gružanska nit“. To je rakija koja je već poznata širom sveta“ – sa ponosom ističe naš domaćin.
I posle toliko godina iskustva, u proizvodnji rakije koja obilazi svet, naš domaćin kaže da je rakija od šljive ipak najbolja. I to ne zato što je u osnovi njegove proizvodnje, već zato što od svih voćnih rakija ona je jedina koja je sve bolja što je starija. Međutim to nije sprečilo ovog proizvođača da se vremenom upusti u proizvodnju i drugih vrsta rakije, od drugog voća.
Za početak izvoza rakije, i pospešivanje proizvodnje kakvu danas ima, Pera kaže da nije trebala velika mudrost. Dobar tehnolog za saradnju i pronalaženje prave, i zaista kvalitetne formule i krug prijatelja koji će proizvode degustirati. Onda je rakija dalje, gotovo sama pronašla svoj put u svet.
Kada je ovogodišnja proizvodnja u pitanju suša je donekle uzela danak i kod šljive ali to bi trebalo da nadomeste zalihe.
Kajem se što nisam ranije krenuo
Na pitanje da li je priželjkivao ili planirao ovakvu proizvodnju kada se sa idejom u selo vratio, Pera ima zanimljiv odgovor – „Nešto sam razmišljao, pre nego što sam došao ovde, da li ću ja uspeti u tome, a onda, kada sam uvideo da to ima mogućnosti i da sam uspeo, onda sam se pokajao što ranije nisam počeo“.
I na kraju Pera Aleksić više je nego zadovoljan proizvodnjom rakije koju je tokom godina postigao sa svojom porodicom. Ono što dodatno pričinjava zadovoljstvo, kada se osvrne na prethodnih 15 godina, jeste to što je sve to uspeo u svom selu, a ne daleko od njega.
Opširnije pogledati u prilogu.
