Crna zova: mali troškovi – velika zarada
Pored plantaža jabuka i vinograda, poznati voćar sa severa Bačke, Jene Šerfeze posvećen je i alternativnim zasadima. Oni nisu karakteristični za područje Subotičko-horgoške peščare na severu Bačke, te na 3,5 hektara ima zasad crne zove. Prvi se i osmelio da u šljivik ukomponuje i 200 stabala mušmule. Zastupa filosofiju – ”Ako je koza – krava siromašnog čoveka, onda je zova – voće siromaha”.
Ali nije to glavni razlog zbog kojeg se naš sagovornik odlučio pre 15 godina da podigne zasade crne zove sorte „Hašberg“. Ta sorta crne zove, dodaje Šerfeze, uvezena je iz Evropske unije, legalno uz dozvolu našeg nadležnog ministarstva. Do nje se, kaže, nije došlo kalemljenjem nego selekcijom. Karakteriše je jednoličnost u zrenju bobica u grozdu. Kako kaže, činjenica da je u Evropskoj uniji zabranjeno korišćenje sintetičkih boja za namirnice u prehrambenoj industriji, crna zova dobila je na zamahu. Danas kao sirovina ima 75 načina primene.
U normalnim sezonama, dodaje, po hektaru može se ubrati do dva vagona bobica zove. Ali, kako nezadovoljno konstatuje, tamošnjim malobrojnim proizvođačima zove, nedostaje sabirni centar. Ali, uz negodovanje zaključuje, nema ni zainteresovanosti većih, vitalnijih proizvođača da se po tom pitanju nešto i preduzme. Sa žalom se priseća vremena kada su postojale zadruge u selu. Seljake, kaže, tada nije bolela glava za plasman robe, mogli su u potpunosti da se posvete proizvodnji.
Kako kaže ovaj uzorni voćar, zasadi zove bolje su se pokazali na kvalitetnijem zemljištu. U nekim atarima, poput Sente i Stare Moravice, počeli su da podižu plantaže i na černozemu. Tu se ostvaruju mnogo veće prinose nego na peskovitom zemljištu. Na području Subotičko-horgoške peščare ima više zasada zove ali se niko u okolini ne bavi njenom preradom. Iako ona kao sirovina ima 75 načina primene, od kozmetike do prehrambene industrije.
Jabuke, šljive, mušmule ali i ‚‚Balatonska ruža‚‚
Ovaj voćar iz Horgoša poznat je i po proizvodnji 12 sorti jabuka. Na oko 9 hektara zemlje proizvede 3,5 tona po hektaru. Njihovi sigurni kupci poslednjih godina su Rusi, a velika je potražnja i na domaćem tržištu. Ima i zasade bresaka i vinove loze ali nepredvidive vremenske prilike koštale, su ga ovog proleća gotovo celog potencijalnog roda. Imaju i čačanske šljive, dunje i mušmule. Od povrća odlučili su se na visokoprinosnu i isplativu sortu krompira “Balatonska ruža”.
Dok su sa radnicima obavljali prolećne radove, pitali smo ga kako se tamošnji voćari snalaze sa navodnjavanjem. Rekao nam je da je u tom kraju jedan od najvećih problema elektrifikacija. Jedva koje domaćinstvo ima struje na svojim salašima te se koriste starim metodama zalivanja. Naš domaćin to obavlja kombinovano, pošto pojedine parcele, koje zahtevaju veću vlagu, zaliva mikrorasprskivačima.
Nemaju, kaže Šerfezi, domaćini mnogo mogućnosti ni za kupovinu protivgradne zaštite. On je sklopio ugovor sa osiguravajućom kućom ali svakog dana gleda u nebo i nada se da će ono biti naklonjeno voću od kojeg živi njegovo gazdinstvo.
Nesloga voćara dovela je do toga da u selu nemaju ni sabirni centar. Samo pojedini proizvođači lageruju svoje voće u Ulo-hladnjačama, koja je već 10 godina na njihovom raspolaganju.
Zahvalan je stručnoj saradnici Nataši Ademi, iz Poljoprivredne stručne službe u Senti, koja prati njegov rad. A ona zadovoljno dodaje da je saradnja sa ovim uzornim voćarom svih proteklih godina bila odlična, na obostrano zadovoljstvo. Sa ponosom ističe da joj je domaćinstvo Šerefezejevih odabrano.
Kivan je pomalo na odnos države prema voćarima jer su, prepušteni sami sebi. Pod izgovorom, kako besno dodaje, da treba da se prilagode savremenom, slobodnom tržištu, što će, procenjuje on, dodatno oslabiti ionako osiromašene paore.
Opširnije pogledati u prilogu.
