Iako se poslednjih godina malo ko od proizvođača može pohvaliti dobrom slikom proizvodnje kada je mlečno govedarstvo u pitanju, ima onih koji ne odustaju i nastavljaju ulagati u svoju proizvodnju, ne napuštajući ideju i entuzijazam sa kojim su se u ovu oblast poljoprivrede i upustili. Brane Marjanović iz Sokobanje jedan je od tih farmera koji veruje da neće zauvek biti mala cena mleka kao sada, da stočari neće biti još dugo nevidljivi za nadležne i da uvek može bolje. Svoju farmu u Sokobanji počeo je graditi 2012. godine kada se iz planinskog sela preselio bliže gradu u potrazi za napretkom.
Kada je počinjao sa mlečnim govedarstvom, Brane je kaže mogao da priušti svega nekoliko grla. Skoro šest godina kasnije, ova farma broji 37 odraslih grla i 6 teladi, a prvobitni objekti za držanje stoke se uverili smo se, proširuju i nadograđuju.
Od prvog dana naš proizvođač veoma vodi računa o genetici i krave se osemenjavaju isključivo proverenim i kvalitetnim genetskim materijalom. To se negde i kroz proizvodnju vraća. Štalski prosek mleka je oko 6000 litara i pored toga što se telad hrane isključivo mlekom majki. Na sve to dodaje naš proizvođač, u jako velikom procentu utiče i ishrana grla. Ratarstvom je i Brane zaokružio svoju proizvodnju.
Iako ima veće i bolje planove za ovu poljoprivrednu godinu, Brane kaže da se ne može zanemariti i činjenica da će se posledice suše iz prethodne, osećati i te kako i tokom ove godine. Prvenstveno u kvalitetu i količini mleka.
Ali naš domaćin je optimista i ne posustaje. Mleko predaje lokalnoj mlekari po ceni od oko 30 dinara i s obzirom na to da neki proizvođači dobijaju i znatno nižu cenu, ne žali se. Ali, kao i kod većine govedara ovog kraja, premije nisu isplaćene do prolećne setve. Šest godina iskustva u mlečnom govedarstvu međutim, naučilo je našeg domaćina da ništa ne prepušta slučaju. Svojom bankom za takoreći krizne periode smatra bikove koje svake godine utovi po nekoliko. Računica nije velika, ali opet pristiže. Na putu razvoja, Brane je tokom godina koristio i konkurse za nabavku mehanizacije i na taj način olakšavao sebi proizvodnju koliko je bilo mogućnosti. Stoga nije propustio ni da ove godie aplicira i za IPARD fondove. Ali sve to bi veruje, moglo mnogo drugačije i bolje kada bi se bar neki od postojećih problema stočara u našoj zemlji, rešili ili bar ublažili.
Brane Marjanović iz Sokobanje međutim, ne vidi sebe kao nekoga ko će odustati od ove proizvodnje. Krajem proleća planira da završi usavršavanje i proširenje svoje farme i da se upusti dalje u borbu za bolje mlečno govedarstvo u Srbiji, jer kako kaže, jednom mora biti bolje, a on to namerava i da dočeka.
Opširnije pogledati u prilogu.
