Godina je na izmaku. Ratari u pomoravskom okrugu imali su mnogo glavobolja. Samo su retki proizvođači koji su uspeli da uđu sa teškom mehanizacijom u svoje oranice, kako bi obavili jesenju setvu. Prema rečima dipl. inž. za ratarstvo, Milanke Miladinović iz PSSS u Jagodini, setva ozimih useva u tom kraju, obavljena je na svega 40% površina, od planiranih 12 000 hektara. Miladinovićeva je izrazila bojazan da će se dugi sušni dani, neminovno reflektovati na prinose ali i na kvalitet roda naredne godine.
Setva pšenice i ove jeseni u znaku suše
Saradnica PSSS u Jagodini, navodi da su kišni oblaci zaobilazili Pomoravlje od avgusta. Zbog nedostatka vlage u zemljištu, samo mali broj ratara mogao je da uđe sa sejalicama u svoje oranice. Manjak vlage desio se upravo u ključnim fazama sazrevanja useva. To se i ove, kao i prošle godine, odrazilo na kvalitet prinosa a naročito na setvu ozimih useva. Miladinovićeva ističe da se u tom kraju, praktično, na prste mogu nabrojati parcele koje su zasejane. Kao veliki nedostatak, ona navodi, činjenicu što samo mali broj poljoprivrednika poseduje tzv. tešku mehanizaciju, kojom bi mogli da završe setvu. Zbog toga su prinuđeni da čekaju prve veće padavine. Zbog nepovoljnih vremenskih prilika, u pomoravskom okrugu kasnila je i berba kukuruza, navodi naša sagovornica. Jedan od razloga za to je što većina proizvođača skida kukuruz u zrnu, zbog prodaje.
Glogovački ratari 2019. završavaju na pozitivnoj nuli
Ni Zoran Mihajlović, ratar iz sela Glogovac, koji poseduje svu neophodnu savremenu mehanizaciju, nije u mogućnosti da obavi setvu ozimih kultura na svojih 60 hektara. Kako nam je rekao, kišni oblaci obilazili su Jagodinu od početka avgusta, te je zemljište veoma teško za obradu. Nepovoljne vremenske prilike samo su jedan od brojnih problema, sa kojima su se domaći ratari suočavali tokom 2019. Mihajlović ističe da im je ratarska proizvodnja sve manje isplativo, imajući u vidu odnos države ali i izmenjene tržišne okolnosti. Cene ratarskih kultura stagniraju ili padaju godinama unazad, a nadležno Ministarstvo ne haje za domaće proizvođače. Pored ostalog dozvoljavaju lobije i uvoz iz zemalja u okruženju. Glogovački ratari jedva sastavlja kraj sa krajem, priča nam naš sagovornik. Nezadovoljno dodaje da će njegovo gazdinstvo, kraj 2019. dočekati na pozitivnoj nuli.
Naslednici žive i rade u Švajcarskoj
Pamti ovaj pomoravski proizvođač i znatno bolje godine, kada je cela porodica bila posvećena uzgoju suncokreta, pšenice i kukuruza. Proizvodnju je nasledio od svog pokojnog dede, koji se bavio i stočarstvom, pre nego što se odselio u Francusku. Proveo je i Zoran sa suprugom Gordanom i decom, nekoliko godina u toj zemlji i rado se sećaju tog vremena. Penzionerske dane, ipak su poželeli da provedu u rodnom Glogovcu. Jezik, kako uz osmeh dodaje, nije zaboravio. Poželeo nam je dobar dan sa „bonjour“, a razmenili smo još nekoliko rečenica na francuskom. Neko vreme proveli su i u Švajcarskoj, gde im žive sin i ćerka sa porodicama. Kako kaže Zoran, iako su uslovi pod kojima posluju tamošnji ratari daleko povoljniji, nije stekao utisak da drastično bolje žive u odnosu na naše.
Pola sela radi u inostranstvu
Slika koju su zatekli po povratku u selo je, priča nam naš sagovornik, zabrinjavajuća. Sve je manje mlađih meštana. Ostala je samo njegova generacija i stariji Glogovčani, koji rasprodaju svoja imanja. Iako će 2019. godinu pamtiti kao jednu od lošijih, naoružan je optimizmom i elanom za proširivanjem proizvodnje ali i animiranjem zainteresovanih proizvođača na udruživanje. Nedavno su u tom selu, njih šestorica, osnovali zemljoradničku zadrugu „Moravac“, koja ima ambiciozne planove u narednoj godini, ukoliko od države budu dobili podsticajna sredstva. Kako nam je rekao Mihajlović, na kraju naše posete, želja im je da povrate duh zadrugarstva u pomoravski okrug, kako bi oživeli tamošnja nekada poznata stočarska sela, kojima, zbog odlaska mladih u inostranstvo, preti odumiranje.
