Ratarska proizvodnja u selu Kasidol

0
1657
Agrosaveti - Ratarska proizvodnja u selu Kasidol 03

Novembar je za većinu ratara oduvek bio mesec za svođenje bilansa, setvu ozimih useva ali i jesenjeg i zimskog dubokog oranja. Ali ne i ove godine, koja je, prema rečima poznatog proizvođača iz Kasidola, Tomice Petrovića, po mnogo čemu bila specifična za ratare.

Spyrale Adama 1120x1080

Ne pamti Tomica, za sve ove godine, da im je berba kukuruza završena u prvim danima septembra, a setva pšenice za narednu godinu nije mogla da se odradi sve do početka novembra.

Sušna jesen pomerila setvu pšenice

Priroda im nije bila naklonjena u vreme žetve pšenice, koja je prolongirana zbog velikih padavina a ne ide im na ruku ni sušna jesen. Valjalo bi, kako napominje Petrović, kada bi im kiša ovih dana umila oranice, kako bi paori mogli da uđu sa mehanizacijom na svoje njive i obave pripremu zemljišta za narednu godinu.

Avenue 1120x180px

Agrosaveti - Ratarska proizvodnja u selu Kasidol 04

Iako se na prinose ne može požaliti, ovaj Kasidolac kaže da su se nepovoljni klimatski uslovi neznatno odrazili i na kvalitet roda. Zbog velikih padavina, došlo je, kaže on, do pomeranja najvažnijih parametara koji određuju kvalitet i cenu pšenice – hektolitarske mase, sadržaja proteina i glutena. To je jedan od glavnih razloga zbog kojeg su im otkupljivači nudili znatno nižu otkupnu cenu ove sezone.

PROČITAJTE I...  Vreme za redovan servis poljoprivrednih mašina

Više skladišta – veća i otkupna cena

Petrovići su u Kasidolu trenutno najpoznatija ratarska porodica i, kako nam ponosno i zadovoljno priča Tomica, sve generacije su angažovane u svim segmentima posla, od oca Zorana, od koga je naučio sve o tom poslu, do sina Aleksandra, naslednika proizvodnje.

Bavili su se Petrovići nekada i mlečnim govedarstvom i tovom junadi ali su ih stalne oscilacije u ceni opredelile da se usredsrede na gajenje domaćih ali i stranih savremenih sorti kukuruza, pšenice, suncokreta i lucerke, na oko 80 hektara obradivih površina.

Agrosaveti - Ratarska proizvodnja u selu Kasidol 01

Ove godine su im solidno rodile sve kulture, najzadovoljniji je , kaže, rodom kukuruza ali ne i njegovom otkupnom cenom. To je jedan od razloga što su prethodnih godina podizali skladišne prostore za lagerovanje žitarica, kako svoj rod ne bi morali da prodaju u bescenje, direktno sa njive nakon žetve, već su u mogućnosti da ga plasiraju i van sezone, kada je tržišna vrednost daleko povoljnija.

Poštovanje standarda glavni prioritet

Čekali su i ove godine na adekvatniju cenu sve do avgusta, kada su za svoju pšenicu uspeli da dobiju i 20 dinara po kilogramu, što je daleko bolje od 15 dinara, koliko su im nudili u danima nakon žetve.

PROČITAJTE I...  Produžen rok za podsticaje za mlade poljoprivrednike

Od prvog dana trude se da ispoštuju sve standarde kvaliteta jer, kako dodaje Tomica, bez kontinuiranog praćenja savremenih tendencija, nema ni napretka u proizvodnji. Tomica kaže da su u stalnom kontaktu sa stručnjacima Poljoprivredne stručne službe u Požarevcu, i da ne propuštaju nijedno predavanje iz oblasti ratarstva i stočarstva.

Agrosaveti - Ratarska proizvodnja u selu Kasidol 05

Tokom našeg snimanja Petroviće je obišao i stručni saradnik za stočarstvo, Dane Hrkalović, koji već tri decenije prati njihovo stasavanje. Ovaj stručnjak smatra da su Petrovići loše procenili trenutak kada su prestali da se bave tovom junadi, po čemu su nekada takođe bili prepoznatljivi, s obzirom na to da je ta grana poslednjih meseci doživela pravu ekspanziju i savetovao ih da obnove tu proizvodnju u godinama koje slede.

IPARD sredstva puki san domaćim paorima

Kompletnu mehanizaciju na njihovom gazdinstvu kupili su iz sopstvenih sredstava. Nedavno su, kaže Tomica, aplicirali za dobijanje sredstava iz IPARD fondova ali su ubrzo obavešteni da nisu prošli na konkursu. Smatra da su tendenciozno visoko postavljeni kriterijumi za domaće paore i da će samo mali broj njih iz Braničevskog okruga moći da ih zadovolji.

PROČITAJTE I...  Organsko konvencionalna proizvodnja u Sremu

Agrosaveti - Ratarska proizvodnja u selu Kasidol 02

Nezadovoljan je i odnosom resornog Ministarstva prema paorima. Stiče se, kaže on, utisak da su domaći proizvođači na skali državnih prioriteta na samom dnu, pre svega kada je reč o uslovima poslovanja.

Iako su oni uspeli da se dobro pozicioniraju na domaćem tržištu, smatra da bi tamošnjim proizvođačima dobrodošlo neko udruženje ili zadruga kako bi im se olakšao plasman.

Hektare niti asortiman, kaže on na kraju razgovora, neće povećavati sve dotle dok se ne budu stekli uslovi za povećanjem skladišnog prostora, jer, poučeni iskustvom iz prethodnih godina, samo na taj način mogu da izbegnu da ih posrednici i otkupljivači, uslovljavaju ili ucenjuju da prodaju svoje žitarice za cenu koja je daleko niža od realne vrednosti.

Opširnije pogledati u prilogu.

Prethodni tekstPoljoprivredni sajam 25. novembra u Stopanji
Sledeći tekstGradi se digitalna farma svinja u Doroslovu

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime