Vukašin Baćina jedan je od najpoznatijih poljoprivrednika u Banatu. Ovim poslom počeo je da se bavi veoma rano, u svom rodnom selu Jaša Tomić, gde i sada živi. Već sa 10 godina pomagao je ocu, a svoje poljoprivredno gazdinstvo je osnovao čim je postao punoletan. Vukašin se bavi se ratarstvom, stočarstvom i voćartvom. Od ratarskih kultura, na njegovom imanju seju se ječam, pšenica, lucerka, kukuruz i šećerna repa. Poslušajte mišljenje ovog domaćina o ovogodišnjem prinosu, cenama ratarskih kultura, udruženjima, kao i uzgoju krava i njegovo svedočenje o stanju u kome se nalaze poljoprivrednici.
„Ove godine usevi na njivama su jako loši“ – kaže naš sagovornik. „Sve osim šećerne repe je podbacilo. Nevreme, oluje i grad uništili su sve, i na sve to imamo jako male otkupne cene naših proizvoda. Jednostavno, mi smo sada u ogromnom problemu. Ne možemo da se razdužimo za repromaterijal i ne možemo da platimo našoj državi unapred zakup državnog poljoprivrednog zemljišta“.
„Mi smo uradili sve agrotehničke mere. Uložili smo ogroman novac ove godine i sada ćemo doći u situaciju da ćemo u novembru svi otići u blokadu ili stečaj, zavisi da li je firma ili gazdinstvo, jer jednostavno mi više nemamo sredstava da se bavimo ovim poslom“, kaže naš sagovornik.
Država bi morala da pomogne ulaganjem više sredstava u poljoprivredu
Na pitanje koje bi bilo rešenje ovih problema, Vukašin Baćina je mišljenja da bi država morala da pomogne ulaganjem više sredstava u poljoprivredu.
„Rešenje je jednostavno. Država mora da donese neku uredbu, da zaštiti poljoprivrednog proizvođača, gde će naše cene biti iste ili približno iste sa cenama u našem okruženju. Ne može cena po kilogramu, kod nas i u Mađarskoj, na samo par kilometara odavde, da bude 15 dinara razlike. To je prosto nemoguće i država mora za svaki hektar obrađene zemlje da isplati subvenciju 300 evra, da bi proizvođač u Srbiji bio približno konkurentan kolegi iz neke zemlje iz okruženja“- rekao je Baćina.
Za neke druge privredne grane, udruženja su jako značajna. No, kada je reč o poljoprivredi, naš sagovornik je drugačijeg mišljenja.
„Udruženja poljoprivrednika jesu važna, ali kod nas ona više nemaju smisla. Vlast kontroliše sva Udruženja poljoprivrednika, koliko već godina postoje, a ništa živo nisu uradili za poljoprivrednike. Oni izađu na ulicu dva, tri dana, onda se neko od predstavnika dogovori nešto sa predstavnicima vlasti, oni se povuku sa ulice i rezultat rada tih Udruženja se vidi danas-ljudi odlaze u blokadu i stečaj, jer ne mogu da se pokriju sa svojim radom. Mi više ne računamo kolko ćemo zaraditi, sad računamo ko je kolko izgubio po hektaru i po kravi ove godine“, kaže Baićina.
Osuđeni na bankrot
S obzirom na loše vremenske uslove ove godine, Baćina ne očekuje povoljan prinos.„Pšenica je podbacila, pokošena je, nije bilo ništa. Suncokret je pokošen, takođe nije bilo ništa. Suncokret u Banatu treba da rodi oko 3 i po tone po hektaru, a on je rodio samo pola tone po hektaru. Kukuruz treba da rodi oko 12 tona po hektaru, a rodio je oko 5 tona po hektaru. Pšenica treba da rodi oko 7 tona po hektaru, a rodila je ispod 5 tona. Na sve to, imamo i jako male otkupne cene, tako da je poljoprivrednik u Srbiji osuđen na bankrot i propast ove godine.“
Koncentrat za krave misaona imenica
Rase krava koje se nalaze u štalama ovog domaćina su hošteri i melezi. „Zbog male cene otkupa mleka, poljoprivrednici su primorani da drže krave na ispaši, da što više ušede kako bi bar sa kravama napravili neku pozitivnu nulu“, kaže naš domaćin i dodaje: „Hraniti sada kravu sa koncetratom koji je oko 50 dinara, znači nemate ništa, jer je litra mleka sada pala ispod 40 dinara. Vlast pod hitno, po svakom muznom grlu, bilo da je umatičeno ili ne, mora da da subvenciju od 60 hiljada dinara. Premija mleka mora da bude 30 hiljada dinara, zato što je cena mleka mala. Ako vlast ne može da iskontroliše mlekare, onda mora da podigne premiju“.
Opširnije možete pogledati u video prilogu na početku teksta.
Sagovornik: Vukašin Baćina, poljoprivrednik iz Jaše Tomića
