Nekada su se pašnjaci mladenovačkog sela Jagnjilo beleli od ovaca i jaganjaca, najstariji meštani vele da je selo zbog toga i dobilo taj naziv. Danas jedva da se čuje blejanje ovaca po tamošnjim sokacima ali se taj prizor polako menja, motivisanjem domaćih paora za uzgojem tih životinja. Ima ih desetak i naš mladi domaćin, Bojan Janković ali, kako nam priča na početku razgovora, one su tu više kao kućni ljubimci i gaji ih iz hobija. Poznatiji je Bojan kao jedan od najmlađih nastavnika fizike u lokalnoj školi, koji svaki slobodan trenutak provodi na traktoru na njivi, koju je nasledio od svojih predaka.
Ogledno polje za odabir najboljih sorti
Balansiranje mu, za sada, dobro ide a ratarenje mu ide odlično – nadovezuje se na Bojanove reči, stručni saradnik Savetodavne službe u Mladenovcu, diplomirani inženjer Miloš Nikoletić, koji ističe da nije slučajno što su upravo ogledna polja Jankovićevih, često u fokusu pažnje raznih semenarskih kuća, koje tu prezentuju mogućnosti svojih hibrida kukuruza. Zahvaljujući svom opštem ali i obrazovanju stečenom na fakultetu, Bojan je dosledan u svim neophodnim koracima koji moraju da se preduzmu u proizvodnji ratarskih kultura, ističe Nikoletić.
Govoreći o dosadašnjem radu ovog mladog domaćina, on ističe da, kada je reč, pre svega, o obradi oranica, on pravilno razbija plužni đon, jer je, kako napominje, za razliku od nekih proizvođača iz tog kraja, itekako svestan da će time poboljšati vodopropusnost svojih parcela. Pored toga, on blagovremeno odrađuje prihranu zemljišta stajskim i mineralnim đubrivima što, kako negodujući dodaje ovaj mladenovački savetodavac, veliki broj tamošnjih ratara ne ispoštuje, što im se kasnije odrazi na prinosima.
Od presudnog je značaja, nastavlja Nikoletić, prisustvo i posvećenost domaćina na parcelama. Ratarenje na daljinu nikada do sada nije donosilo adekvatne rezultate jer između setve i žetve mora puno znoja da se prolije, zaključuje ovaj inženjer za ratarstvo i povrtarstvo. Rezultati Bojana Jankovića, koji u Šumadiji postiže i do 13 tona kukuruza godišnje, sa 13 odsto vlage i oko 9 tona pšenice dovoljno govore o njegovoj ozbiljnosti.
Ove godine priroda nenaklonjena ratarima
Na naše pitanje kakva je ova godina za šumadijske ratare, ovaj stručnjak za ratarstvo i povrtarstvo kaže da je još rano za svođenje bilansa ali da će poljoprivrednici, poput Bojana Jankovića, koji su, uz njihove savete, primenili punu agrotehniku, imati zadovoljavajuće prinose. Bojan kaže da je najviše stvari o uzgoju žitarica naučio od svog dede i oca, najpre kao posmatrač a kasnije kao nastavljač proizvodnje.
Ove godine im, kako nam se požalio, priroda nije bila naklonjena. Kako navodi naš sagovornik, ove godine u njihovom kraju, od sredine do kraja juna, palo je 400 litara padavina, što je, kako dodaje, nezapamćena količina padavina u poslednjih desetak godina.
Grad veličine oraha ojadio mladenovačke ratare
Još jedna fizička pojava koja nije omiljena među paorima – grad veličine oraha, ojadio je mnoge domaćine toga kraja, u dva navrata u junu. Bojan kaže da im je u takvim situacijama osiguranje od elementarnih nepogoda jedini spas. Pamti ovaj 34-ogodišnji mladić i bolje dane, dok se, uz dedu i oca učio ratarenju. Kao najveći nedostatak on ističe činjenicu da je moderna mehanizacija zamenila kvalitetnu radnu snagu, koju je, ionako teško pronaći poslednjih godina.
Kvalitet i kvantitet kao imperativ
Porodica Janković odvajkada je bila poznata po visokim prinosima kukuruza, pšenice, suncokreta i lucerke. S obzirom na to da su se oduvek bavili i stočarstvom, pre svega mlečnim govedarstvom, većina žitarica koja se proizvede iskoristi se za ishranu stoke a ostatak se prodaje. Zadovoljan je naš domaćin i prinosima i kvalitetom svojih kultura i napominje da su mu u tome pomogle i preporuke savetodavca Miloša Nikoletića, čije su odabrano gazdinstvo.
Bojan ističe da je više nego zadovoljan njegovim savetima svih ovih godina jer su se sve njegove preporuke u praksi pokazale uspešnim. On navodi primer ovogodišnjeg pozitivnog iskustva sa pretkulturama grahoricom i ovasom, zahvaljujući kojima je postigao solidne prinose kukuruza koji je, inače, pretrpeo velike štete od letnjeg grada. Jedan od osnovnih razloga zbog kojih mu je savetovano da u rano proleće poseje grahoricu jeste činjenica da ona u zemljištu ostavlja veliku količinu azota koja je pogodovala kukuruzu koji će nakon berbe ići u silažu za ishranu njegovih krava.
Podsticajna sredstva nasušna potreba
Bojan u šali dodaje da se kao nastavnik fizike i budući inženjer mašinstva odlično snalazi u matematičkim proračunima i fizičkim jednačinama ali su mu administrativne stvari slabija tačka u čemu su mu, kao i brojnim drugim poljoprivrednicima toga kraja, ljudi iz Poljoprivredne stručne službe u Mladenovcu, bili od ogromne pomoći. Konkurisao je za podsticajna sredstva koja daje opština Mladenovac i nada se da će do kraja godine moći da investira taj novac u osavremenjavanje proizvodnje.
Iako tražena sredstva kasne i po godinu dana, određeni pomaci su, kako ističe naš sagovornik, vidljivi, ali ih stalne oscilacije u otkupnoj ceni često obeshrabruju. Iako je ova godina bila povoljna za njih, Bojan ističe da je većina šumadijskih ratara, koji nisu pretrpeli štete od nevremena, ostvarila solidne prinose ali ih brine otkupna cena svih žitarica i ne kriju nezadovoljstvo. Na nekim kulturama biće na nuli, kako kaže naš sagovornik, a na pojedinim na totalnom gubitku.
Zemljište glavni resurs u budućnosti
Iako kao nastavnik u školi i sekretar u Mesnoj zajednici ali i kao mladi otac ima puno obaveza, svakog drugog dana komšije ga viđaju u obilasku ratarskih kultura. Na fizičke zakone, kako kaže ovaj ambiciozni Šumadinac, teško da može da utiče ali se zato trudi da, uz praćenje savremenih trendova u ratarstvu, promeni parametre koji mogu da utiču na ekonomsku računicu.
Bojan kaže da bi država u narednom periodu trebala da preduzme energičnije mere na buđenju svesti poljoprivrednika o vrednosti zemljišta, kako bismo viđali što manje neobrađenih i zapuštenih oranica.
Želja mu je, kako ističe, da u godinama koje slede proširi svoju sadašnju proizvodnju sa 16 na više od 20 hektara obradivih površina, da izgradi objekte za smeštaj životinja i mehanizacije a obećao nam je da ćemo sledećom prilikom moći da ga predstavimo kao mladog mašinskog inženjera, a od tog zvanja dele ga još svega dva ispita.
Opširnije pogledati u prilogu.
