Da jedan dan traje i 25 sati, ni to mu ne bi bilo dovoljno da bi postigao sve obaveze koje ima na porodičnom gazdinstvu u selu Kruščić, priča nam tridesetogodišnji Željko Brkić, koji kaže da mu nije žao što mu tako izgleda svakodnevnica, jer mu poljoprivreda „teče venama“ od malih nogu, a srce mu je ispunjeno srećom, što je i njegov naslednik, sin Lazar, krenuo njegovim stopama. Dok smo snimali reportažu, Laki, kako mu svi tepaju, koji je i sam bio u radničkom kombinezonu, je u više navrata želeo da se popne na traktor, a potom se vraćao u zagrljaj svog oca.Tako je bilo i kada je on bio dvogodišnjak, podsetio se Željko, i zato je oduvek znao da će mu poljoprivreda biti životna profesija, nikada ne bi mogao da zamisli sebe u kancelariji ili u fabrici.
Za opstanak na tržištu su potrebne akrobatske veštine
Salašarski život se mora živeti punim plućima, i tim poslom ne može da se bavi neko ko je odrastao na vrelom asfaltu u gradu, ističe Željko. Budući da se njegova porodica odlučila za svaštarsku proizvodnju, koja uključuje proizvodnju paprike na otvorenom i u plastenicima, tov svinja i goveda, morali su da se odreknu slobodnog vremena, čak i za verske praznike.
Kako nam je rekao ovaj vredni domaćin, u poljoprivredi se svakog dana nešto novo nauči, često i iz sopstvenih grešaka, svaka godina im je kao da su seli u klupe u prvom razredu škole. Osim same tehnologije proizvodnje i uzgoja životinja, Željko je morao da savlada i sve prepreke i izazove koji im se nameću na tržištu. Za to su im, kako uz osmeh dodaje, potrebne akrobatske veštine, jer je veoma teško pratiti konstantna kolebanja cena i nesigurne uslove poslovanja.
Teško je poslovati bez garancija da će vam na kraju godine bilansi bit pozitivni, nije im sigurna otkupna cena ni u jednoj proizvodnji, velika oscilacija cena, koje padaju i povećavaju se, kako kaže, bukvalno preko noći, često im pravi ogromne gubitke.
Mehanizacija će zameniti radnu snagu
Smatra da su njegove kolege, koje su tokom maja blokirale puteve traktorima, izdejstvovali nekoliko dobrih mera, ali njemu bi više značile garantovane cene, na osnovu kojih bi onda donosio odluke koja proizvodnja mu je isplativa, a sa kojom se više neće baviti.
Po njegovom mišljenju, nije uloga države u tome da im subvencioniše određenu proizvodnju, već da stvori povoljnu poslovnu klimu, koja će proizvođačima garantovati da će moći da učestvuju u fer tržišnoj utakmici i da će zaraditi od svog rada. Oni svake godine imaju nepoznanicu tokom žetve pšenice, kome će prodati tu robu i po kojoj ceni.
Mehanizacija, ispred koje je Željko ponosno stajao tokom snimanja reportaže, je novijeg datuma, ali se ne odriče ni traktora koje su koristili i začetnici proizvodnje, njegovi baba i deda. Mehanizacija im je preko potrebna i ona je zamenila radnu snagu, koja je deficitarna unazad nekoliko godina.
Kupovina poljoprivrednog zemljišta u Vojvodini nemoguća misija
Voleli bi Brkići da se u budućnosti više posvete isključivo ratarstvu, ali u tom selu zemlje na prodaju nema, kako kaže Željko, „ni za lek“. Kako nam se požalio, poslednjih nekoliko godina, zemljište u njihovom kraju kupuju svi sem pravih poljoprivrednika, koji zaista i žive od njene obrade.
Kaže da su njegova braća i on imali sreću što im je njihov otac Ivan prepustio dobro uhodano gazdinstvo, što im je bila odlična odskočna daska u taj nesređeni poslovni svet.
Po njegovom mišljenju, današnja omladina čak ni u teoriji ne može da počne od nule život na selu. Jutro zemlje, kako navodi, košta 10 hiljada evra, a prosečna plata u fabrikama nije veća od 500 evra, tako da bez podizanja kredita ili pozajmljivanja novca, mladi teško da mogu da se upuste u poljoprivredne vode.
Iako je porodica Brkić, trenutno, najprepoznatljivija po povrtarstvu, odnosno, proizvodnji paprike, uspevaju da se održe i u svinjogojstvu i u tovu bikova, tako da se može reći da se bave svaštarskom proizvodnjom.
Željko kaže da će od ove godine početi sa sopstvenom proizvodnjom teladi, jer su uvozna grla često obolela i vrlo su rizična investicija, zbog velikog broja uginuća. Nada se boljim danima u poljoprivredi, jer bi voleo kada bi svojoj deci mogao da obezbedi sigurne temelje za unapređenje porodičnog gazdinstva.
Opširnije možete pogledati u video prilogu na početku teksta.
Sagovornik: Željko Brkić, poljoprivrednig iz bačkog sela Kruščić
