Tomislav Marković iz okoline Aranđelovca uzgaja šljivu na preko 20 hektara podeljenih u dve parcele. Mlađi zasad podignut je ovog proleća, sortiment je bogat i raznovrstan, pa se tako u zasadu nalaze: stenlej, čačanska rodna, felicija, čačanska rana i lepotica. U trenutku naše posete voćnjaku, čika Toma je izvlačio stajsko đubrivo i nanosio ga oko sadnica šljiva.
Kao iskusni voćar, Tomislav zna sve dobrobiti ovog prirodnog đubriva, kao i to koliko rod može da bude bolji u berbi. Godina na izmaku, pamtiće se kao loša, zbog mraza koji je nastupio tokom cvetanja šljive. Uprkos svim preduzetim merama, u poljoprivredi, uvek postoji vreme kao činilac i kao manje poznat faktor u jednačini visokog roda.
Tomislav ima siguran otkup šljive, jedan deo se prodaje u svežem stanju i izvozi, a od ostatka se pravi rakija premijum kvaliteta. Ovogodišnja otkupna cena bila je dobra i iznosila je 55 dinara po kilogramu. Pored cene na koju ne može da se požali, našeg sagovornika, kao člana lokalne zadruge „Lipa“ zadesila je nepravda po pitanju dobijanja pomoći za koju su konkurusali kao zadruga i imali svo pravo na istu.
Bez subvencija države
Subvencije države, kako kaže, ne dobija, uprkos tome što podnosi zahteve, i dodaje da jedino šta može da pohvali jeste pomoć koja stiže od osiguranja. Takva pomoć mnogo znači kada ga zadesi grad ili neka druga nevolja.
Povezanost stočarstva i voćarstva
Pored voćarstva, Tomislav se pokazao i kao dobar stočar. On na svojoj farmi ima 10 krava i 5 junica. U planu je da se napravi savremenija farma, nalik onima u Austriji, Nemačkoj i drugim zemljama zapadne Evrope. Iako je slika stočarstva nezahvalna, u ovom trenutku, Tomislav ne odustaje i dodaje da su povezali stočarstvo sa voćarstvom, kroz upotrebu stajskog đubriva u voćnjacima.
Uprkos velikom radu i trudu, naš sagovornik ne predviđa svetlu budućnost stočarskoj proizvodnji u Srbiji, osim ako se ne preduzmu neke radikalnije mere za oporavak ove poljoprivredne grane. Toma kaže da njegov prijatelj, po struci veterinar, nema više koga da leči, jer se broj grla drastično smanjio u celoj Šumadiji.
Nadamo se da će ova priča doći do nekoga ko je nadležan i da će subvencije uslediti porodici Marković kao najbrojnijoj u ovom delu Šumadije, kako bi njihovi naslednici, 4 sina i 2 ćerke, ostali u Srbiji i nastavili porodičnu tradiciju dobrih poljoprivrednika. U suprotnom, oni će, kao i većina mladih ljudi morati da potraže neku bolju zemlju za sebe i svoje potomke.
Sagovornik: Tomislav Marković, Gornja Trešnjevica