Vinarija Plavinci koja se nalazi kod Grocke, osnovana je 2014. godine, a ono po čemu je prepoznatljiva i što je apsolutno izdvaja, je to što se ovde grožđe proizvodi po pravilima organske proizvodnje. Naš domaćin, Branislav Anđelić, kaže da je od samog starta znao da želi da se bavi organskom proizvodnjom grožđa, te je upravo praćen tim principima napravio i prve korake, kao što je to priprema zemljišta.
“Vinograd je sađen 2011. godine, a u pripremu zemljišta za organsku proizvodnju krenuli smo još 2008. Reč je zapravo o obogaćivanju zemljišta, jer mi u ovoj priči hranimo zemljište, a ne biljku. Trudimo se da u zemljištu bude što više živih organizama koji prave humus, da minerali budu lako dostupni biljkama.” – kaže naš domaćin.
A sledeće pitanje se samo nameće: kako se to radi? E pa reč je o širokoj temi koja iziskuje posebnu priču i kojoj ćemo se rado posvetiti kada krene sezona, ali evo nekoliko osnovnih elemenata koje Branislav rado deli sa nama. Prve godine, nakon pripreme zemljišta, sejao je lucerku, koja u zemlji ostavlja azot, a nakon sadnje u svaki drugi red, pa naizmenično, svake godine menja, bez pripreme zemljišta, Bransilav seje mešavinu žitarica i leguminoza.
“Najčešće su to ovas i grahorica, to pustimo da raste do maja, to se kosi, malčira i ostavlja u vinogradu. To je jedna ogromna zelena masa koja tu ostaje, žitarice imaju dubok i razgranat koren koji rastrese zemljište. Kada taj koren tokom leta istruli, onda kroz te pore koje su ostale kiša lepo ulazi, i duboko kvasi zemlište. Nama ovas ore.” – dodaje Branislav.
BORBA PROTIV INSEKATA I BOLESTI
Na ovaj način dobija se rastresito zemljište, bogato humusom. Branislav kaže da on svake godine radi analizu zemljišta, kao i analizu lista, jer može da se desi da je zemlja bogata, ali da biljka nije dovoljno usvojila. Osim toga, naš domaćin kompostira, te pravi čaj od komposta sa kojim prska i zemljište i lozu. A na taj način je i hrani i štiti. A kada spominjemo zaštitu, to je ono osnovno pitanje: kako se bori protiv insekata i bolesti?
“Dve su stvari. Jedna je biološka raznovrsnost. Morate u blizini imati puno raznovrsnog šiblja, bilja, trava, drveća koja su staništa korisnih insekata. Bubama jede vaši, pa vi želite da imate što više bubamara, pa se trudite da imate staništa za bubamare, na primer. Zatim, moj izbor sorti je bo takav da sam izabrao soret koje su otporne na pepelnicu i plemenjaču.” – ističe naš sagovornik.
A to su: panonija, regent i marselan. A da se i na organski način mogu proizvesti vina vrhunskog kvaliteta, dokazuju i brojne nagrade kojima se okitila vinarija Plavinci. Ono što je najnovije jesu nagrade sa balkanskog šampionata, a samo da spomenemo da se organska vina ocenjuju zajedno sa vinima iz konvencionalne proizvodnje.
PET-NAT VEOMA POPULARAN MEĐU MLADIMA
A kada smo ušli u podrum, prvo što nam je zapalo za oko jesu flaše okrenute naopačke, a objašnjenje se krije u proizvodnji penušavog vina, tzv. pet-nat-a. A zapravo je reč o starinskom, francuskom načinu za pravljenje penušavca.
“U toku fermentacije mirnog vina, sipate ga u šampanjske flaše i zatvorite. To su boce koje mogu da izdže pritisak od 6 bara, neće eksploditari. Vrenje se nastavlja u samoj flaši, ugljen-dioksid praktično u nekom momentu zaustavi vrenje. Ima malo slasti, jer se ne pretvori sav šećer u alkohol. Ima taloga, nie bistro, već je recimo kao boza. A flaše okrećemo naopačke, kako bi jedan deo tog taloga prilikom otvaranja flaše izleteo.” – objašnjava Branislav.
Ono što je najvažnije, jeste to što se kupcima svideo pet-nat, a posebno mladima, dodaje Branislav.
ON LINE DEGUSTACIJE
Da spomenemo još i ovu godinu koja jeste bila rodna, ali ometena epidemojom, te su brojni vinari imali problema sa plasmanom. Ciljna grupa našeg domaćina, jesu direktni kupci, pojedinci, ljubitelji vina, ljudi koji jedu organsku hranu, a ima i web prodamnicu, te sa plasmanom nije imao problema. Nedostajali su posetioci, ali se Bransilav i tome prilagodio, te organizuje on line degustacije vina. Zainteresovani prethodno naruče vina, pa u dogovoreno vreme, preko zoom-a, zajedno uživaju uz čašu i priču o vinima iz vinarije Plavinci.
