Zajedno sa Vesom Živanovićem iz Gornje Trnave kod Topole obišli smo šljivik sa stenlejem. Naš domaćin kaže da je rodio dobro, bilo je malo više borbe nego obično zbog čestih kiša, a manji problem napravio je i grad.
Potražnje za šljivom ima, prodaju rane su završili, a cena je bila šarolika. „Lepotica je krenula sa 40, drugi dan je bila 35, treći dan 30 i sada je stala na ceni od 30 dinara. Gajba nam se naplaćuje 45 dinara i smanjuje se 5 dinara po kilogramu šljiva. Radnici uzimaju 2500 dinara za rad od 7 do 17 za branje što znači da pola ide njima, a pola nama“ – kaže Vesa Živanović.
Prošle godine zbog suše stenlej nije bio zadovoljavajućeg kvaliteta, a većina ljudi ovde nema sisteme za navodnjavanje. Zahtevi koje kvalitet ploda mora da ima jeste krupnoća preko 38 milimetara kao i boja koja mora biti intenzivna.
Naš domaćin ukupno pod voćem ima 5 hektara. Osim šljive zastupljena je i višnja, a i trešnja postaje zanimljiva voćna vrsta brojnim ovdašnjim proizvođačima.
Proteklih godina višnja je dobila primat na ovom podneblju međutim ove godine nije zadovoljila ni cenom ni kvalitetom, kaže naš sagovornik.
U svakoj voćarskoj priči radna snaga odnese dobar deo kolača. Rešenje je možda u tresačima ali, kako kaže naš domaćin, njihova proizvodnja još uvek nije na tom nivou da može da isprati takvo ulaganje.
Svaštarenje kao način opstanka
Porodica našeg domaćina bavi se i govedarstvom i pčelarstvom jer se ne usuđuju da izaberu samo jednu poljoprivrednu proizvodnju. Kaže da se „svaštarenjem“ u proizvodnji pokrivaju u godinama koje se pokažu izuzetno loše za pojedine kulture. Tako se ova godina lepo pokazala u proizvodnji meda pa će im to nadomestiti gubitak u nekim drugim oblastima.
Većina domaćinstava u Gornjoj Trnavi se tako snalazi i „svaštari“. Nekada su imali zavidan stočni fond dok danas svi imaju voće, a dosta njih baš i pčele te, kako kažu, zahvaljujući upravo pčelama, uvek imaju dobar rod.
Trude se da šire značaj pčela u voćarskoj proizvodnji, kada se sme i sa čim tretirati voće, kao i da ljudi nauče da voćari i pčelari moraju da sarađuju jer jedni bez drugih ne mogu.
Opširnije pogledati u prilogu.
