Nakon što se vratio iz inostranstva i nakon što se penzija približila, Milan Barašin je u rodnom selu Vajska kod Bača počeo da se zanima za pčelarstvo. Nije imao prethodnog iskustva, ali jeste njegov komšija, te je, kako kaže, prvo obezbedio učitelja. Dve godine je proveo sa prijateljem na pčelinjaku, učeći osnove pčelarstva. Bio je dobar učenik, a usput je i veoma zavoleo sve u vezi sa “letećim farmaceutima”.
“Naučio sam neke stvari od prijatelja pčelara, uz literaturu, internet… To mi je bila škola. Posebno kada sam se osamostalio. Treba to voleti, onda ništa nije teško.” – kaže nam Milan.
Malo po malo, Milan je oformio 70 pčelinjih društava sada stacioniranih na salašu u blizini Vajske i Dunava. Na žalost, vrlo brzo nakon toga selio je pčele na suncokret i platio veoma visoku cenu.
“To je bilo 2018. godine na suncokretu. Bio sam u Sivcu na suncokretu, kada sam se vratio sa te paše počeo sam da primećujem da sve manje i manje ima pčela, a i dole sam nalazio gomile mrtvih. Do kraja sam sa lopatom kupio mrtve pčele. Izgubio sam 85% pčela.” – priča nam Milan.
Zbog tako velike štete, Milan je od suncokreta u potpunosti odustao. Ove godine je bio prinuđen da ponovo kupuje društva, što je njegovu proizvodnju vratilo nekoliko koraka unazad.
“Mislio sam čak i da odustanem, ali ipak sam puno uložio, košnice su mi nove, žao mi je bilo sve to napustiti. Nešto sam razrojio, nešto kupio, tako da sam ponovo došao na 70 košnica.”
Pčelarstvo ne može bez edukacije
Godinama unazad organizovano je niz edukacija u vezi sa ovom temom. Očigledno da je neophodno uraditi i nešto više, smatra naš domaćin. Postoji sada pčelarska inicijativa da se trovanje pčela tretira kao krivično delo. Za sada nemamo niti jedan sudski epilog kada je trovanje pčela u pitanju.
“Jedino rešenje je saradnja između svih poljoprivrednika i pčelara. Još edukacije. Ja sve uradim, a on dođe u podne šprica i uništi sve. Šteta kod mene je bila velika. 60 košnica mi je uginulo. Šteta je oko 5 hiljada eura.” – dodaje naš domaćin.
Na sve to ni sezona 2019-ta zbog vremenskih neprilika nije bila zadovoljavajuća, dodaje Milan. Uprkos tome što je okolina Bača poznata po bagremovoj paši, kiša nije dozvolila da se izvrcaju neke veće količine meda.
“Bilo je kišovito. Repica je prestajala, kišovito je bilo. Bagrem počeo, kiša je lila. Tako da bagrema nije ni bilo. Idem na repicu, bagrem i ovde imam livadu. Na suncokret više ne idem.” – kaže Milan.
Milan je istinski zavoleo pčelarstvo. Uživa u tom poslu, uživa da bude u prirodi, da se druži sa pčelarima, te se nada da će i svi drugi učesnici u poljoprivredi konačno shvatiti koliki je značaj pčela za sve njih.
