Zapadno-moravski deo Srbije oduvek je poznat po uspešnoj i kvalitetnoj proizvodnji vinove loze i voća. Samo u selu Poljna kod Trstenika, koje smo obišli, podignuto je oko 400 hektara vinove loze. I porodica Stanojević iz ovog sela ima dugu tradiciju u vinogradarstvu, još od pre Drugog svetskog rata, i oduvek su važili za dobre znalce kada se govori o proizvodnji grožđa. Danas imaju oko jedan hektar pod vinovom lozom, a zastupljene su skoro sve stone sorte. Zajedno smo obišli zasad sa muskat hamburgom koji se nalazi pred fazom cvetanja. Reč je o gušćoj sadnji, 1,60m x 1m, te je i zaštita nešto teža. Međutim, naši domaćini ništa ne prepuštaju slučaju i veoma vode računa o svakom koraku u proizvodnji.
Kada vinova loza uđe u fazu cvetanja, tada je i najosetljivija, kaže naš sagovornik. A stariji ljudi vole da kažu, da tada ne treba ni mačka da prošeta vinogradom.
“Vinova loza je najosetljivija kada uđe u fazu cvetanja, mora da se zaštiti protiv plamenjače i pepelnice pre cvetanja, i obavezan tretman posle cvetanja, isto tretman da se suzbije pepelnica, plamenjača i butritis. U vreme cvetanja ne treba ništa da se radi i da se ulazi u vinograd, dok se ne završi cvetanje, dok kod bobica ne krene da otpada saprofitno tkivo, tada je završeno precvetavanje.” – saznajemo od Nebojše Stanojevića.
Nakon toga sledi još važnog posla. Kako kažu naši domaćini vinogradu je potrebno reći i “dobro jutro” i “laku noć”, što samo govori o tome da loza zahteva svakodnevnu negu kako biste dobili vrhunske rezultate.
„Sledi redovna nega, skidanje zaperaka, zalamanje lastara, vinova loza može da ode gore u nedogled, mi je samo skraćujemo. Skraćuje se otprilike na 9 listova od grozda, ima što više lisne mase da bi moglo da ishrani bobice i grozd, da dobije što više šećera. Pošto je ovo sorta muskat hamburg ona ima izuzetno veliki rodni potencijal, pošto je to konzumno stono grožđe mora da se izvrši malo proreda grozdova, da se razredi da bi na svakom čokotu ostalo do 10-tak grozdova to je oko 3 kg, da bi išlo na pijace i za markete.“ – kaže naš domaćin.
Stanojevići imaju ukupno oko 6000 čokota i godišnje proizvedu oko 15 tona grožđa za konzum. Zadovoljni su bili prošlom godinom, te se nadaju da će i ova sezona biti jednako uspešna.
“Prošla godina je bila izuzetno povoljna za vinovu lozu. Kvalitet grožđa i bobice bio je izuzetan, u poslednjih 10 godina, prošle godine kvalitet grožđa je bio izuzetan, i imalo je dobar plasman i dobru cenu na tržištu. Ja svoje proizvode plasiram na valjevsko tržište, poznati kupac već duži niz godina dolazi mi, tako da ja nemam problem sa plasmanom svojih proizvoda i grožđa. Cena je prošle godine bila neki prosek tu oko 80 dinara po kilogramu, s tim što je višegodišnji prosek stonog grožđa u prodaji na veliko oko pola evra.” – saznajemo od Nebojše.
Cena je bila zadovoljavajuća, pa uprkos tome što se Stanojevići bave i proizvodnjom krušaka i jabuka, smatraju da je proizvodnja grožđa najisplativija. Proizvodnju neće širiti, radiće onoliko koliko sama porodica može da uradi bez angažovanja dodatne radne snage.
Opširnije pogledati u prilogu.
