Proizvodnja vina u selu Taraš

0
178

Meštani sela Taraša u Srednjem Banatu, kojem se rode rado vraćaju svake godine, 2021. moći će da upišu u crkveni kalendar, kao veoma uspešnu, kada je reč o proizvodnji grožđa i vina. Uprkos problematičnim vremenskim uslovima s početka godine, taraški vinari su imali berićetnu godinu, priča nam Slobodan Marovac, dok obilazimo njegov vinograd kraj Tise.

Luna Sensation Bayer 1120x180 V01

Manji rod, ali fantastičan kvalitet

Kako je istakao, zbog izuzetno hladnog proleća, vegetacija im je kasnila tri nedelje. To je zabrinulo sve vinogradare iz tog kraja. Usledilo je toplo i sušno leto, što je sprečilo nastanak bolesti, i smanjilo potrebu za hemijskim tretmanima, ali su čokoti ostali „žedni“. Srećna je okolnost što su u presudnom trenutku pale obilnije kiše, koje su spasile ovogodišnji rod. Bobice su ostale nešto sitnije, ali je kvalitet grožđa izvanredan. Fantastičnom kvalitetu, njegov otac i on, streme još od 2003. godine, kada su eksperimentalno, pre svega za sopstvene potrebe, posadili nekoliko čokota. Tada još nisu imali jasnu koncepciju o tome u kom pravcu će se razvijati njihova proizvodnja.

Slobodan napominje da oni nisu ušli u proizvođačku priču kao stasali privrednici sa kapitalom za obrt. Bili su rukovođeni isključivo ljubavlju, koja im je i danas glavna motivacija. Veću ekonomsku dobit, kaže, još uvek nisu imali. Ulaganja u modernizaciju proizvodnje su velika, ali ih volja i želja za napretkom i dalje pokreću.

Adama Sultan 1120x180

Marselan nova zvezda na vinskom nebu Srbije

Trude se da sačuvaju neke stare, autohtone sorte, ali se okreću i novim, još uvek nedovoljno zastupljenim u našoj zemlji. Grašac beli i Bačka sorta su bele sorte za koje su se opredelili od samog početka, u međuvremenu im se pridružio i Sovinjon Blank. Od crvenih sorti, u tom kraju je najpopularniji Merlo, Kaberne Sovinjon, a nada se da će sorta Marselan, uskoro zagospodariti tamošnjim vinogorjima. Ljubitelji te sorte kažu da bi ona mogla biti srpska vinarska budućnost. Marovac još uvek čeka devičansku berbu, ali kaže da je degustirao ta vina i da su ostavila snažan utisak na njega. Pleni bojom, ukusom i mirisom i može da parira svom „roditelju“ Kaberne Sovinjonu. Nose se mišlju da se „za svoju dušu“, oprobaju i u uzgoju Prokupca. Poznato da je reč o sorti koja kasno zri  i izmrzava, te ga ne čini pogodnim za ravničarske krajeve.

PROČITAJTE I...  Uzgoj vinove loze u selu Poljna

Bez volje, energije i strpljenja nema ni napretka

Slobodan i njegov otac, sa velikom posvećenošću i ljubavlju vode brigu o 3800 čokota, starijeg, ali i mlađeg zasada. Ove godine će, kaže, uspeti da proizvedu oko 1.800 litara vina. Poznavaoci teme bi, kako navodi Marovac, rekli da su to male količine, ali ih on demantuje činjenicama. Kako kaže, reč je o mladim zasadima, ali su u dobroj kondiciji, i tek treba da dostignu pun kapacitet. Naoružani su strpljenjem, voljom i energijom, bez kojih nema ni napretka, smatra naš sagovornik.

galenika psenica LG 1120x185px

Agrosaveti Taras proizvodnja grozdja vino 01

Zahvaljujući entuzijazmu porodice Marovac, vinogradarska proizvodnja je ponovo oživela u tom selu. Sve je više mladih koji žele da nastave tradiciju svojih predaka. Svaki početak je težak, iskren je Slobodan. Ništa manje trnovite nisu ni kasnije faze vašeg izrastanja u ozbiljnijeg proizvođača, koji ima ambicije da se uključi u tržišnu utakmicu. Ukoliko nemate dovoljno novca za start, taj put će vam biti znatno turbulentniji, jer se ne možete osloniti ni na pomoć države.

Konkursi nisu namenjeni malim proizvođačima

Pre pedesetak godina, gotovo svako domaćinstvo u Tarašu imalo je parcelu sa zasadima vinove loze. Danas to nije slučaj, ali mlađi stanovnici polako menjaju tu sliku. Sve je više mladih zasada. Teško se odlučuju na taj korak, jer većina njih nema dovoljno sredstava za započinjanje biznisa. To je osnovni preduslov, uz ljubav prema tom poslu, naglašava Slobodan. Njegova porodica je, trenutno, jedina vinarija u selu koja je u postupku registracije vinogradarske proizvodnje. Ostali proizvođači su samo članovi lokalnog Udruženja, te nemaju pravo da se prijavljuju na konkurse države. Stiče se utisak da se sistemski radi na devastaciji malih proizvođača. Mali je broj onih koji se usuđuju da se upuste u podizanje nepovoljnih kredita, da bi uopšte mogli da računaju na konkurse koje raspisuje resorno Ministarstvo.

Infinito Bayer 1120x180 V01

Većina konkursa se, kako nam se požalio naš sagovornik, svodi na kupovinu opreme iz sopstvenih sredstava, i na dugo čekanje dok vam država ne refundira troškove ulaganja. To je razlog zbog kojeg članovi porodice Marovac još uvek sve poslove u vinogradu obavljaju ručno. Leđnim atomizerima, kultivatorima, a traktori, koji su im preko potrebni, cenovno su nedostižni. Preskupa im je i oprema za vinariju: posude, prese, pumpe, malo je onih koji to iz svog džepa mogu da finansiraju. Često se osećaju kao da ih država tretira kao 13. prase. Voleli bi kada bi imali priliku da ukrste argumente sa nadležnima iz Ministarstva.

PROČITAJTE I...  Manufaktura Spasić - kad enolog pravi vino

Taraš još jedno banatsko selo kojem preti odumiranje

Zato mali proizvođači, poput Slobodana Marovca, apeluju na nadležne u Ministarstvu poljoprivrede, da što skorije pronađu efikasnije modele pospešivanja vinogradarstva, kako bi se ta proizvodnja, po kojoj je naša zemlja vekovima bila poznata, očuvala, i da bi mladi, koji vide interes u uzgoju vinove loze, ostali da žive u Tarašu. U suprotnom, u njemu će ostati samo stariji domaćini, čija imanja neće imati ko da nasledi, i jato roda, koje će biti samo vesnici proleća, ali ne i poštari iz porodilišta.

Prethodni tekstPatuljasta koza: Neodoljiva i skromnih zahteva, deca je obožavaju
Sledeći tekstHibrid KUKURUZA iz FAO 370 grupe pogodan za RANIJU SETVU

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime