Kažu da nas, ono što zavolimo u detinjstvu, negde prati ceo život čak, iako nas ti životni putevi kasnije ne vode ka tome, ako ljubav ne jenjava, kad tad nađe se načina i mesta baš za to što se u detinjstvu zavoli. Najbolji primer toga je i priča našeg domaćina Dragana Rodića iz Siriga. Iako je svoj radni vek proveo u drugoj profesiji, danas je uspešan ovčar. I nismo čak ni morali doći na njegovo gazdinstvo da bismo se u to uverili, jer je njegova priča o proizvodnji koju vodi, više nego uverljiva da je reč zaista o ljubavi prema tome i naravno – datira još iz detinjstva.
Danas ima 41 plodkinju i 3 ovna među kojima je jedan šampion prošlogodišnjeg Poljoprivrednog sajma u Novom Sadu. Dragan je počeo sa rasom virtemberg i ostao veran njoj.
Naš domaćin veruje da se svaka rasa ovaca može dovesti do savršenstva, kad su uzgoj i proizvodnja u pitanju, ukoliko su dobre jasle. On ne teži, kaže, velikom stadu već isključivo kvalitetu po kome će ostati prepoznatljiv.
„Ako je kvalitet hrane dobar, da ne spominjem toksine i kvarljivu hranu, onda imate i zdrave ovce, a i sam odgajivač, ako o tome vodi računa i obraća pažnju, imaće dobre rezultate sa manje ovaca; jer kada imate 200, 300 ili 500 teško je svaku ovcu ispratiti, nedelju dana odvojiti jagnje, da li to jagnje jede, da li sisa. Ja imam manje ovaca i manje gubitaka imam, znači idem na što manje gubitaka i, pošto su sada dobre subvencije, pogotovo ženke, mogu da se prodaju za dalji priplod“ – kaže nam Dragan.
Što se tiče plasmana proizvoda i prodaje ovčijeg mesa, Dragan uglavnom prodaje priplodni materijal, a meso kada je i koliko u mogućnosti. Tržište je, kaže, nestabilno ali opet zadovoljavajuće za onoga ko hoće i ume da radi.
„Od 2014. sve ženke ostavljam za priplod, došao sam od 41 i još da mi je jedno 10, 12 da dođem do jedno 50 – 55 i onda će ženke ići za priplod pa onda idem na Novosadski sajam, oglase, sada je to jako poznato na oglase, i ženska jagnjad idu, ovce. Ja kada sam kupovao tada su ženske ovce bile oko 200 evra, sjagnjene 250, a uvek su šiljeganke bile oko 300 evra. Što se mesa tiče, u našem okruženju, cena se kreće oko 300 do 320 dinara, zavisi da li je od radnog mesa ili nije, i imamo plus 2000 subvencije od države“ – ističe Dragan.
Kada ima dovoljan broj grla za mesare, dodatni plus su i subvencije države dodaje naš domaćin – „Momentalno mi jako puno znači zato što ja za 3 godine ostavljam ženke i baš dosta ženki imam, da bih došao do 50 komada, tako da to subvencija što ja dobijem, kupujem hranu dok ne dođem do nekog broja od 70 do 100, onda mi se vraćaju pare koje sam uložio, znači 3 godine samo ulažem. Nije novac kada ja prodam 2 – 3 jagnjeta, novac je kada prodam 20 – 30 komada ili 10 ženki. Uzme se 2000 do 3000 evra, e tada mogu da planiram bilo traktor, bilo seme ili nešto drugo. Subvencije kao takve, trenutno su dobre, samo ih treba znati iskoristiti“.
Kao i kod većine ovčara u Srbiji problematika oko cene vune ne jenjava ni kod Dragana. Šišanje svojih ovaca poverava dugogodišnjem saradniku ali odbija da vunu svojih ovaca proda u bescenje.
Istina je da su teške godine za poljoprivrednike u Srbiji za nama, da je možda i svaka nova koja dolazi sve teža, ali priča ovog domaćina malo je drugačija od ostalih, naime, iako kao i većina proizvođača, ne odustaje od svoje proizvodnje, upornost i volja Dragana Rodića, kao i ljubav prema onome što radi, gotovo da inspirišu.
Opširnije pogledati u prilogu.
