Otkako je, u drugoj polovini 19. veka, posred Srema prošla pruga, njegov severni deo naziva se “vinski”, a južni “svinjski”. Ta podela ostala je do današnjih dana ali je sve više sremačkih paora, koji se bave uzgojem svinja ali i čokota vinove loze.
Među njima je i naš domaćin, Stanislav Đierčan iz Šida. U njegovom vinogradu na obroncima Fruške gore na, kako nam je rekao, zadnjoj tački Srema nedaleko od hrvatske granice, poveli smo razgovor o proizvodnji vina ali i o aktivnostima tamošnjeg Udruženja “Sremski svinjokolj i kobasicijada”, čiji je predsednik.
U njegovoj porodici, decenijama unazad, proizvodili su se i suhomesnati proizvodi i kvalitetna vina jer, kako uz osmeh dodaje, te dve stvari nikada ne treba razdvajati. Svoj zasad vinograda podigao je tek pre 15 godina ali je tradicija vinogradarenja u njegovoj porodici duga jedan vek.
Aromatično i slatko vino sorte Petra
Ljubav prema grožđu i dobrim vinima bili su presudni kada je kupio prve čokote belog grožđa, sorte “Petra” i jedini je, kako ističe, koji u tom delu Srema proizvodi aromatično vino od te sve popularnije sorte.
Govoreći o prednostima gajenja te sorte grožđa, Stanislav napominje da je Fruška gora idealna za njenu proizvodnju. On pojašnjava da je “Petra” plod višegodišnjeg truda oplemenjivačkog tima novosadskog Poljoprivrednog fakulteta. Vino od te sorte dostiže, kaže, čak 24 procenta šećera, aromatično je i vrlo pitko.
Stanislav kaže da je “Petra” prilično otporna vrsta, tolerantna je na plamenjaču i sivu trulež grožđa ali je osetljiva na pepelnicu. S obzirom na to da je prošla godina bila izrazito sušna, što pogoduje vinogradima, nisu morali često da rade tretmane.
Stroga kontrola preparata koje primenjuje
Strogo vodi računa o tome koliko i kojim hemijskim sredstvima tretira svoj vinograd. Budući da nemaju velike površine, radove obavljaju manuelno, uz pomoć leđnog motornog atomizera. Mišljenja je da su hemijska sredstva koja su dostupna domaćim proizvođačima, lošijeg kvaliteta, te su prinuđeni da eksperimentišu sa više vrsta preparata.
Ove godine prskao je sa “Cineb”-om i “Kosan”-om, a da bi pomogao svom vinogradu da mu rađa što kvalitetnija zrna grožđa, svake treće godine, zemljište đubri goveđim stajnjakom.
No, pamti naš domaćin i nepovoljne godine, kada nije imao šta da obere u svom vinogradu. Aprila 2016. godine mraz je uništio kompletan rod svim tamošnjim vinogradarima ali je onostao sačuvan zahvaljujući stručnom nadzoru i konstantnoj brizi cele porodice.
Iako mali, sa svega 600 čokota, taj fruškogorski vinograd našem domaćinu lepo rađa i u prilici je da proizvede oko 400 litara tog slatkog i aromatičnog vina.
Iako je podigao i mlade zasade, Stanislav ne planira da se u budućnosti, osim amaterski, nastavi baviti proizvodnjom vina. Jedan od razloga jeste i nesiguran plasman ali i činjenica da se promenila kultura ispijanja vina. Pivo je, kako nezadovoljno dodaje, postalo draže i dominantnije piće na seoskim proslavama.
Suhomesnati proizvodi i kvalitetna vina uvek idu u paru
Kada je reč o proizvodnji suvih kobasica, u tome je pravi profesionalac. Najzaslužniji je što već 21-nu godinu zaredom, nadaleko poznata dvodnevna privredno-turistička manifestacija “Sremski svinjokolj i kobasicijada” u Šid privuče veliki broj ljubitelja tradicije i običaja vezanih za sremski svinjokolj.
Namera im je da, od naredne godine, obogate manifestaciju i da uz ekspresnu obradu mesa, brzo pravljenje i jedenje kobasice, uvrste i sadržaje koje bi promovisale vredne sremske domaćice. Bio bi to, kako zadovoljno dodaje, sladak dan, što zbog učešća vedrih i šarmantnih Sremica, što zbog slatkih i ljutih delikatesa koje one sa umešnošću pripremaju.
Svetislav Đierčan, na čije domaće, ljute kobasice, do sada niko nije ostajao ravnodušan, kaže da im je namera da animiraju i druga slična udruženja u regionu na zajedničko apliciranje za sredstva iz evropskih fondova, imajući u vidu činjenicu da su manifestacije tog tipa sve popularnije.
“Sremski svinjokolj i kobasicijada”, na najbolji način je uspela da, u protekle dve decenije, ujedini “vinski” i “svinjski” Srem, ponosno ističe Đierčan i, uz poziv svim ljubiteljima suhomesnatih đakonija, dodaje da početkom februara naredne godine – svi putevi vode u Šid.
Opširnije pogledati u prilogu.