Nakon dvodecenijskog balansiranja između poslovnog i privatnog života, Beograđanin, Boško Starčević, odlučio je da hiperdinamičan posao međunarodnog trgovca, zameni kancelarijom „pod vedrim nebom“. Sav novac od prodaje firme, investirao je u podizanje modernog voćnjaka, i upustio se u novu poslovnu avanturu – proizvodnju jabuka kao plodova, sadnica jabuka i povrća. Pre sedam godina, kada se odlučio za promenu radnog okruženja, nije imao nikakvog predznanja o uzgoju voća.
Sledeći instrukcije nemačkih i francuskih stručnjaka, uvezao je oko 30 hiljada sertifikovanih sadnica jabuka iz Južnog Tirola, kupio zemljište na obroncima Fruške Gore, u selu Belegiš, zasadio ih, i postavio sistem za navodnjavanje, vodeći računa o svim tehnološkim pravilima. Pre sedam godina, kada su sadili prva stabla, pravilo je bilo da razmak između sadnica treba da bude 76 cm, odlučio se za klasične sorte, jer su one tada imale najveću potražnju.
Srpske jabuke pronašle put do novih tržišta
U voćnjaku i rasadniku „Viva V.S“ , koji se nalazi na obroncima Fruške Gore u Belegišu, na holandskoj podlozi uspevaju da proizvedu 98 posto prvoklasnih jabuka, koje lageruju u obližnjim hladnjačama, čekajući najbolju cenu.
Sa 11 hektara, godišnje se ubere 500 tona jabuka, koje se uglavnom plasiraju na inostrano tržište, dok se druga klasa prodaje domaćim otkupljivačima. Starčević kaže da će ova sezona biti veliki test za uzgajivače i izvoznike jabuka, te da je rusko – ukrajinska kriza doprinela tome da su se srpski proizvođači jabuka preorijentisali na neka druga tržišta. Jedan deo se izvozi u Indiju, deo u Ujedinjene Arapske Emirate, a određene količine će se naći i na engleskim pijacama.
Ukidanjem malih izvoznika država otvorila vrata monopolistima
Naš sagovornik smatra da je i monopolistički položaj velikih izvoznika doprineo pogoršanju situacije. Po njemu, država je napravila ogromnu grešku pre sedam godina, kada je ukinula male izvoznike, i time stvorila „plodno tlo“ za dominaciju velikih izvoznika.
Naši uzori bi trebali da budu Poljaci, koji su raznim merama države uspeli da podignu proizvodnju jabuka na visok nivo.Tržišne okolnosti se iz godine u godinu menjaju, ali ne i podsticajne mere države, nezadovoljno ističe Starčević. Budući da nema nameru da proširuje proizvodnju, ređe aplicira na konkurse za podsticaje, ali smatra da su one nedovoljne da bi se, npr. obnovila mehanizacija, koja je znatno skuplja, u odnosu na ranije godine.
U realnosti se moraju zasukati rukavi
Rasadnik Boška Starčevića je za 7 godina postojanja uspeo dobro da se pozicionira na domaćem tržištu. U ponudi imaju sertifikovane sadnice, knip dvogodišnje sadnice sa prevremenim granama i čipovane osamnaestomesečne sadnice, koje u proseku imaju 5 do 10 grana, Red Delišes, Greni, Gala, Breburn, Jonagold, samo su neke od sorti koje se gaje na 10 hektara savremenog voćnjaka.
Godišnje proizvedu od 100 do 200 hiljada sadnica, koje se isporučuju domaćim kupcima, među kojima su i velike kompanije koje gaje voće i na 150 hektara, kao i voćarski veterani koji se tim poslom bave i četiri decenije.
I na rasadničarsku proizvodnju su se, u poslednje dve godine, nadvili „crni oblaci“, kaže Boško, ali su uspeli da se prilagode novonastalim okolnostima. Zbog straha da neće imati kome da ih prodaju, proizvođači slabije kupuju nove sadnice, ali to nije obeshrabrilo Boška koji je osmislio i neke inovativne načine sadnje kupusa i bundeve, jer te kulture imaju konstantnu potražnju i relativno stabilnu cenu na tržištu.
Starčević ne isključuje ni mogućnost proširenja asortimana. Kako nam je rekao na kraju posete, često mu se obraćaju ljudi sa pitanjem da li su uzgoj voća i proizvodnja voćnih sadnica isplativi, tražeći ujedno savete kako da izbegnu početničke greške. Ne postoji univerzalni recept za uspeh u bilo kojem poslu, i zato je njegov savet svima da budu istrajni, disciplinovani i spremni na odricanje, jer instant uspesi postoje samo u teoriji, u realnosti se moraju zasukati i rukavi.
Sagovornik: Boško Starčević, proizvođač jabuka i povrća Belegiš
