Tursko tržište zainteresovano za džem od šipuraka

0
2210
Agrosaveti - Divlji šipurak 02

Ni šljiva, ni malina, već šipurak je ove godine imao najbolju otkupnu cenu i otvorio mogućnost proizvođačima iz valjevskog, užičkog i raškog kraja da udruženi proizvode od divlje ruže plasiraju na veliko tržište Turske.

Web baner Dekalb Bayer 1120x180 V01

Sve je počelo od Valjevca Aleksandra Prodanovića, koji se pre šest godina nije mnogo osvrtao na komentare da gaji korov, već je na dva hektara u selu Mrčić formirao plantažu sa 3.000 sadnica šipurka. Od prosečnog roda od 4,5 tona, sve proda bez obzira na to da li je u pitanju svež plod, voćna kaša ili džem.

Tržište veliko, potražnja još veća

„Tržište je veliko, a potražnja sve veća, pa zbog toga i otkupna cena svake godine raste i u ovoj sezoni je bila 80 dinara za kilogram. U odnosu na sve druge voćne kulture, posebno malinu ili šljivu, čije su cene bile izuzetno niske, šipurak se pokazao kao najisplativiji. Pored dobre cene svežeg ploda, kašu kao poluproizvod prodajem po ceni od 100 dinara za litar, dok je tegla džema od šipurka 1.500 dinara“ – priča Prodanović, čiji je biznis podstakao da njegovu plantažu poseti dvadesetak poljoprivrednika iz Novog Pazara, Sjenice, Tutina i užičkog kraja. Oni su imali priliku da praktično nauče kako da posade, održavaju, ali i beru šipurak pilikom posete plantaži u Valjevu.

Adama Sultan 1120x180

Unija odgajivača

Naime, užički Centar za razvoj poljoprivrede, Međuopštinska unija poljoprivrednih udruženja Novog Pazara, Tutina i Sjenice i gazdinstvo Aleksandra Prodanovića potpisnici su sporazuma u cilju podizanja novih plantaža šipurka i njegovog zajedničkog plasmana na tržište.

PROČITAJTE I...  Izvezeno oko 600 tona leskovačkog paradajza

Agrosaveti - Divlji šipurak 01

„Namera nam je da formiramo uniju odgajivača, a kasnije i prerađivača ploda divlje ruže. Postoje obećanja da naš projekat podrži vlada Turske u smislu podizanja preradnih kapaciteta, što potom otvara mogućnost izvoza na tamošnje tržište, koje je veliki potrošač proizvoda od šipurka“ – objašnjava Prodanović.

pylon galenika jan 023

Divlji šipurak, kako objašnjava, u odnosu na malinu ili šljivu, daleko je zahvalniji za gajenje, otporan je na bolesti i ne zahteva navodnjavanje, sadnice brzo napreduju i u drugoj godini daju prvi rod, tako da već četiri kilograma šipurka po žbunu omogućavaju profit. Početno ulaganje za podizanje zasada, sa kupovinom sadnica i pripremom zemljišta, iznosi 2.500 evra po hektaru.

„U priči sa Aleksandrom i nakon posete njegovoj plantaži našao sam sebe u ovom poslu, jer se već bavim poljoprivredom i mislim da može da bude dobra proizvodnja i da se ostvari dobit. Šipurak kao biljka nije puno zahtevan i nameravam da zasadim jedan hektar, a da li ću plod prodavati u svežem stanju ili prerađen, pre svega će zavisiti od prinosa“ – kaže Danko Jolović iz Novog Pazara.

KWS banner 728x90

Koje su najbolje sorte?

Kada su u pitanju sorte šipurka, najbolje za gajenje su polimerijana i laksa, koje se razlikuju u vremenu zrenja. Reč je o sortama koje imaju najmanje bodlji, daju najviše ploda u kojem ima najmanje semenki, što je najznačajnije za preradu.

PROČITAJTE I...  Proizvodnja vina u Gradini kod Valjeva

Izvor: Agronews, Srbija Danas

Prethodni tekstObnavljaju se vinogorja u Negotinskoj Krajini
Sledeći tekstAngus goveda prilika za srpsko stočarstvo?

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime