Švajcarska u malom – tako bi za par godina mogla da izgleda Lipovica. Selo koje važi za jedno od najuređenijih u Gornjoj Resavi. Na samom ulazu u selo japanske trešnje, tabla sa dobrodošlicom, a na raskrsnicama asfaltiranih puteva postavljeni su putokazi sa prezimenima domaćinstava na koje se putnici namernici upućuju. Jedan od putokaza odveo je našu ekipu do bračnog para Jovanović, Olgice i Radoljuba. Živeli su i radili, kažu nam oni na početku razgovora, više od deset godina u raznim inostranim zemljama. Ipak im je rodna Lipovica sve vreme bila u mislima i srcu. Lipovica je danas švajcarski raj na srpski način, uz osmeh nam govore naši ljubazni domaćini. Dodaju i da je više od polovine meštana na privremenom radu u Švajcarskoj, Austriji i Italiji. Ipak, sav zarađeni novac ulažu u napredovanje tog resavskog sela.
Začetnici proizvodnje borovnica u Gornjoj Resavi
Oni su ga uložili u zasade borovnica i smatraju se začetnicima te proizvodnje u Gornjoj Resavi. Prvih hiljadu sadnica, sorte Spartan i Bluecrop, kupili su od poznatog proizvođača iz Topličkog okruga. Upustili su se, kako kaže Radoljub, u selu poznatiji kao Doja, u neizvesnu avanturu. Nakon analize zemljišta na porodičnom imanju, koja se pokazala odličnom za uzgoj tog jagodičastog voća, uz dodatak treseta koji je koristan za njen pravilan razvoj, krenuli su, kako kaže Radoljub, sa sinom Miletom, koji sa porodicom živi u Italiji, korak po korak.
Prvi ozbiljniji rod u trećoj godini
Od 2011. godine, kada su na pola hektara, podigli prve zasade, svaka je, kako kažu, bila priča za sebe. I u pogledu klimatskih uslova ali i kada je u pitanju cena. Prvi ozbiljniji rod imali su tek nakon treće godine. Tada su uspeli da uberu oko 600 kilograma tog sve popularnijeg voća. Obezbedio je ovaj domaćin sve neophodne uslove za nesmetan razvoj svojih borovnica. Nabavio je savremene sisteme za navodnjavanje „kap po kap“, kako bi njegove biljke kontinuirano dobijale vodu. Bez vode ne mogu a hemijske preparate svih ovih godina nisu morali da primenjuju. Tako da bi njihovi proizvodi, kako kaže Olgica, mogli da se svrstaju i u ekološke.
Obilne kiše u junu smanjile prinose
2018. zabeležiće u svoj poslovni kalendar kao nepovoljnu, zbog obilnih kiša u danima berbe. Ni ekstremne vrućine koje su ubrzo usledile nisu pogodovale tom osetljivom voću. Svesni su Jovanovići da bi u što skorije vreme trebali da nabave protivgradnu mrežu ali i mini hladnjaču, kako bi sačuvali svoj rod. U ovom trenutku su za njih to velike investicije. Sačekaće, kaže nam ovaj vredni bračni par, neke bolje dane kada im se, najpre, budu vratile uložene pare. Pre 8 godina Olgica nije znala ni kako izgledaju sadnice borovnica, nije ih čak ni probala do tada, a danas je naučila sve o njenom uzgoju.
Prodaja „sa kućnog praga“ i hladnjačarima
Nanizale su se i ove godine teglice slatkog ali i flaše sa likerima od tog traženog jagodičastog lekovitog voća. Na naše pitanje da li se nosila mišlju da pokrenu i mini preradu tog voća, Olgica napominje da želju i znanja ima. Ali bez dodatne radne snage ne može i to da postigne, iako postoji veliko interesovanje za domaćim džemovima i likerima od borovnica. Olgica kaže da je njihov proizvod izuzetno tražen i da nemaju problema sa plasmanom robe. Prosečan rod im je 800 kilograma a najveće količine predaju lokalnim hladnjačarima. Ostatak prodaje im je „sa kućnog praga“. Ranijih godina su za svoje borovnice mogli da dobiju oko 5 evra po kilogramu. Iako je ove godine bila nešto niža cena, kako kaže Olgica, nemaju razloga za nezadovoljstvo.
Borovnica bogomdana
Radoljub i Olgica na kraju dodaju da se nisu nijednog trenutka pokajali što su poslušali savet svoga sina da podignu upravo zasade borovnica. Brojnim turistima, koji su česti gosti tamošnjeg etno domaćinstva Milanović, ovaj bračni par držao je i mini radionice oko samog uzgoja ali i pravilne berbe. Početnicima u toj proizvodnji Radoljub, kratko poručuje, da iako ima puno rada, on se višestruko isplati.
