Gotovo da nema međe ili vrzine u Srbiji gde nije izraslo divlje stablo džanarike – šljive koja se često naziva i srpskom maslinom. Iako je opevana u brojnim našim narodnim epskim pesmama, još uvek je nedovoljno iskorišćena kao poljoprivredni potencijal. Na proplancima podno Cera, živopisnog voćarskog sela Ribari, našoj vedroj i srdačnoj penzionerki Ljiljani Lolić Đurđević, grane su se ovog leta povijale od zrelih plodova. Ne krije zadovoljstvo ali ni zabrinutost na svom licu, zbog bogatog roda. Pokazujući nam u pravcu bašte, Ljiljana nam negodujući kaže da će sa bezmalo 500 stabala ove godine morati da se ubere oko 100 hiljada kilograma džanarike. U njenim godinama to je sve teže organizovati.
Sve što niste znali o uzgoju džanarike
Ljiljana kaže da su ove dekorativne šljive, krupnih plodova, poreklom iz Rusije. Sada su joj prvi put nezapamćeno veliki rod. Kako ističe, morali su da angažuju dvostruko veći broj berača. Na svu sreću u tom kraju ih nije teško naći u jeku sezone. Ove godine je na njenom salašu berba trajala tri dana i ubrali su oko tri šlepera džanarike. Ljiljana kaže da je napetost prisutna samo u danima oko berbe. Preostalih 362 dana u godini je bezbrižna kada je reč o uzgoju te voćne vrste. Osim što je jednostavna za uzgoj džanarika nema ni prirodnih neprijatelja, te je sama proizvodnja ekološka. Dve su prirodne pojave na koje je osetljivija: jaki prolećni mrazevi i ekstremno visoke temperature, dodaje Lolićeva.
Džanarika – lekovita i hranljiva
Opisujući nam svoje ruske šljive, kao lekovite i hranljive, Ljiljana kaže da oblikom i bojom podsećaju na domaće kajsije. S obzirom na to da nemaju ni ukus ni miris, pogodne su za pravljenje raznih džemova. Ova vredna domaćica kaže da često voli da eksperimentiše prilikom pripreme te omiljene slatke zimnice. Mladim domaćicama preporučuje da je kombinuju sa čokoladom, vanilom, kruškom pa čak i dinjom, i ti ukusi će biti dominantni. Ljiljana Lolić pedantno ređa i teglice kompota od slasne džanarike, u svojoj ostavi. Plodovi džanarike dragocena su sirovina i za proizvodnju voćnih koncentrata a često je srpski domaćini prerađuju i u rakiju.
Minimalna ulaganja – maksimalna dobit
Ljiljana kaže da je bezbrižna i kada je reč o plasmanu robe, s obzirom na to da ima odličnu saradnju sa lokalnim otkupljivačem voća „Aki Fruitom“. Prema rečima Srđana Aleksića, u tom delu Mačve, još uvek nema mnogo proizvođača te vrste šljiva. Ove godine su otkupili oko 300 tona tog voća. S obzirom na njenu široku primenu u prehrambenoj industriji, mišljenja je da bi u budućnosti trebala da se posveti veća pažnja toj biljci. Mnogo veći broj domaćina trebalo bi da se odluči za njenu proizvodnju. Navodi i sve prednosti njenog uzgoja. Najvažnija stvar je da je izuzetno zahvalna za proizvodnju, pre svega jer ne zahteva hemijske tretmane. Nije neophodno da se đubri a visoko je prinosna kultura. To se automatski, kako ističe Aleksić, povoljno odražava na ekonomsku isplativost. Jedini veći trošak je za radnike u jeku berbe. Zadovoljna je Ljiljana trenutnom otkupnom cenom od 12 dinara za kilogram džanarike. Kaže da je neznatno viša cena bila pre dve godine ali da se uglavnom kreće oko 15 dinara i da se koriguje u odnosu na cenu domaćih šljiva.
Ruska džanarika – nepravedno zapostavljena voćka
Ljiljana kaže da su sa suprugom ovu plantažu podigli pre 8 godina na nagovor jednog kućnog prijatelja. Nikada je njene džanarike nisu izneverile ali će im, kako kaže, orezati grane, kako bi ih malo „ukrotila“. Pod stare dane više bi volela da uživa u hladovini njihovih krošanja, nego u okopavanju korova oko njih. Uz baštu, suncokrete i nekoliko alpskih koza, pronašla je, kako uz osmeh dodaje, recept za bezbrižnu starost.
