Mladi poljoprivredni proizvođač i student Poljoprivrednog fakulteta, Milan Ćupurdija iz Novih Banovaca se tovom bikova bavi unazad pet godina. Sa nama je podelio svoje poslednje iskustvo kada je prodaja u pitanju. Kako nam je rekao trenutna cena donosi čist gubitak. Ono što je takođe problem, jeste to što kupaca na terenu praktično ni nema.
Milan godišnje utovi tridesetak bikova isključivo simentalske rase. Trudi se da tokom godine ima dve ture. Međutim, njegovi bikovi su dostigli željenu težinu još u martu mesecu, a prodao ih je tek sredinom jula.
“U martu su imali oko 500-600 kilograma, a tek sad sam ih prodao, pa mi je najteži bik bio težak 800 kila. To prolongiranje je donelo samo veće gubitke, jer su kasnije slabije napredovali, a pojeli su daleko više hrane za tu razliku u kilaži do koje su došli. Osim toga, objekat mi je bio zarobljen, te nisam mogao krenuti sa drugom turom. Kupaca nije bilo, tačnije bilo je onih koji mi nisu davali pare na vagi, već da čekaš 60 dana, a ne daju niti papire, pa im nisam hteo prodati.” – priča nam Milan.
CENA BIKOVA OD 1,6 DO 1,8 EURA
Nekada se za jednog utovljenog bika moglo kupiti dva teleta, pa još i da ti ostane, a sada je to nemoguće, ističe naš sagovornik.
“Telad su veoma skupa, jer ih nema na tržištu. Ja sam za poslednji tov telad plaćao od 650 do 700 eura, a bikove sam prodao po ceni od 1.8 eura. A računica mi kaže da sam na ceni od dva eura na nuli. Nisam hteo da dam nakupcima bez papira, jer ako još izgubim i subvenciju, onda sam tek u gubitku. To je za 15 bikova 225 hiljada dinara, nije to mali novac. Međutim, bikove sam dakle prodao u julu, tako da ja za subvencije predajem u februaru, pitanje je do tada šta će i biti.” – dodaje Milan.
DOMAĆA POTROŠNJA MALA, A IZVOZ SLAB
Usled epidmije korona virusa mnoge zemlje su smanjile svoje potrebe za mesom. Na domaćem tržištu se junetina veoma malo troši, svega nekoliko kilograma po glavi stanovnika. Veliku ponudu bikova koriste i domaće klanice i nakupci, nudeći nisku otkupnu cenu.
“Daću vam i primer mog drugara koji drži angusa. Kod nas u blizini ima klanica, oni sada daju 1.8 pare do 60 dana, a ne daju vam nikakav papir da su bika primili. Dakle, kolega je sada imao 24 bika angusa i imao je problem da ih proda. Na kraju je bio prinuđen da ih da toj klanici, nije mogao više da čeka. Dakle, dao je prvoklasnu robu za te pare, a još su ga i ucenjivali. Rekli su mu da je to meso masno, da to kod nas niko neće da kupi, da nemamo tržište za takvo meso. A sa druge strane nam propagiraju te tovne rase goveda. Njegova prednost je to što on ima sistem krava-tele, pa nije morao telad da kupuje. Čovek je bio prinuđen da proda, nije imao bolju soluciju.” – ističe naš sagovornik.
Upravo u tom pravcu razmišlja i naš sagovornik. Plan mu je da dogodine krene u sistem krava-tele, koji bi bili na ispaši. Pre svega zato što je teladi na tržištu sve manje, a osim toga imajući svoje tele biće u boljoj početnoj poziciji, a smanjiće i mogućnost bolesti koje su česte kada kupujete telad.
DA LI JE IZVOZ JEDINA ŠANSA?
Podaci govore da se u Srbiji na godišnjem nivou zakolje najviše do 90 000 goveda. Ponuda je oko 250 000 grla, što nam govori da je izvoz jedini spas za ovu granu stočarstva.
Nepovoljnoj situaciji na tržištu doprinela je i Kina koja je odustala od kupovine crvenog mesa u Evropi, već se okrenula Brazilu. Kažu obrazloženje je u širenje virusa covid 19, no znamo da je epidemija i u Brazilu, te je verovatno presudila cena.
Prema procenama stručnjaka iz oblasti trgovine goveđim mesom, kriza će potrajati do jeseni. Tada očekuju otkupnu cenu preko 2 eura po kilogramu žive mere. Pojedine zemlje su obustavile prodaju tovnog podmlatka upravo zbog ovih očekivanja.
