Proizvodnja belog luka nije ni malo jednostavna, već se radi o zahtevnoj proizvodnji koja iziskuje puno pažnje, a najvažnija je blagovremenost svih koraka. Takvog je stava i Vukašin Ivanović iz Kule, koji iza sebe ima četiri godine staža u proizvodnji belog luka.
Kako nam je ispričao, pre nego što je posadio prvi čen, obišao je i Bačku i Banat kako bi na terenu sagledao najbitnije momente u ovoj proizvodnji, međutim, sa tih putovanja se vratio sa spoznajom da je reč o nauci i da svaki proizvođač ima neku svoju teoriju. Tada je shvatio da je iskustvo bogatstvo, te se veoma temeljno posvetio uzgoju belog luka na svom porodičnom imanju u Kruščiću.
“Učio sam na svojim greškama, ali sam se zakleo da ću svoju proizvodnju dovesti do savršenstva, i u trećoj godini sam to dokazao i prinosom i kvalitetom. Ali, moram da naglasim, nije lako, puno je detalja o kojima se mora voditi računa. Beli luk je osetljiva biljka, pa onaj ko se boji rada, neka ne radi luk.” – kaže Vukašin.
Kvalitetno seme belog luka temelj uspeha
Za one koji se ipak ne boje rada, u ovoj priči Vukašin će nam izdvojiti nekoliko najvažnijih segmenata u proizvodnji belog luka. Naravno, priprema zemljišta i prihrana su prvi detalji, pa naš sagovornik analizu zemljišta izdvaja kao obavezan korak.
“Znamo da beli luk uzvuče iz zemlje puno azota, kalijuma, fosfora, pa bez analize vi ne znate šta vašoj zemlji treba dati. Inače, beli luk ne voli stajska đubriva, pa je bolje pribeći mineralnim, namenskim. Na osnovu analize, ja sam prihranio sa 6 : 12 : 24. Jako je važno da seme belog luka bude kvalitetno i na to se mora staviti akcenat. Mi smo sadili u optimalnom roku, tačnije 11. oktobra, pa evo sada u januaru on izgleda odlično, ima 4-5 pera. Ne preferiram gustu sadnju. Išao sam u redu, čen od čena od 10 do 15 centimetara, a red od reda 40 centimetara, da bih mogao sa špartačem da prođem.” – kaže naš sagovornik.
U februaru sledi prihrana belog luka
Prihrana belog luka se ne sme zanemari, te će Vukašin u februaru mesecu luku dati pre svega azot.
“Mi sve radimo ručno, pa ćemo sa ručnom sejačicom proći sa obe strane reda, kako bi luk adekvatno usvojio đubrivo. Azot mu je sada najpotrebniji, kasnije kalijum. Nakon prihrane, kada se prolećne tempertaure ustale, kreću i prvi problemi, a to su lukova muva, plemenjača, rđa, trulež. Mora se reagovati na vreme. A kada radim te tretmane, uradim i prihranu preko lista.” – dodaje naš sagovornik.
Što se borbe protiv korova tiče, Vukašin je radio tretman posle sadnje, a pre nicanja. Naš sagovornik ističe da beli luk ne voli vodu, ali u aprilu-maju, ako je proleće sušno, poželjno je izvršiti navodnjavanje.
Kada se vadi beli luk
Bitno u proizvodnji belog luka je i kako odrediti momenat vađenja. To je važno i zbog kvaliteta, ali i čuvanja belog luka.
“Luk vadimo krajem juna, početkom jula, a tada su temperature visoke. Može vrlo lako doći do prezrevanja luka, on se prosto rascveta. Glavica izgubi vezu sa trskom, glavica dobije vazduh i taj luk je osuđen na propast, ne može izdržati ni mesec dana, a ne, dočekati novu godinu u skladištu. Zato je važno izabrati pravi momenat za vađenje. Ja to radim kada oko 60% listova onako svene, to je moje iskustvo.” – ističe Vukašin.
Čuvanje belog luka
Vukašin kaže da je proizvodnja luka zapravo jedna “spora priča”, jer ga sadite u oktobru, vadite na leto, a prodajete i tokom naredne godine. Zato je adekvatno skladištenje takođe važan momenat.
“Beli luk se čuva recimo kao suvo meso, mora imati vazduha, mora biti na provetrenom mestu. Luk je jako zahtevan. O svemu se mora voditi računa. Džabe sve uradite kako treba na njivi, ako pogrešite tokom čuvanja.” – ističe naš sagovornik.
Kvalitet ima cenu
Dosta se pričalo o perspektivi u proizvodnji belog luka, a nesporno je da uvoz kvari tu sluku, međutim, kvalitetan domaći beli luk ima svoje tržište.
“Kvalitet sam određuje vaše mesto na tržištu. Naš beli luk ima bolju aromu, vole ga mesne industrije. Glavica mora biti krupna, mora imati od 10-12 čenova, mora biti beo, bez fleka, itd. Ja nisam hteo da odstupim od svoje cene, jer sam zaista imao kvalitet. Bez obzira na to što sam sa cenom bio usamljen, sve sam prodao. Mislim da kvalitet uvek nađe kupca. Da, uvoz ga ubija, ali znamo da taj kineski ne može da se poredi sa domaćim belim lukom.” – dodaje Vukašin.
Beli luk iz Kruščića sve više tražen
Ono što je pozitivno je da u Kruščiću ima sve više mladih proizvođača belog luka, te su se zajedničkim snagama izborili i postali prepoznatljivi po kvalitetu.
“Ja sam generalno optimista, raditi se mora, učiti, pa ako je čovek uporan, taj rad se mora isplatiti. Ne može se do rezultata preko noći. Ali pozitivno je i to što su mladi ljudi ovde u Kruščiću pokazali interesovanje za proizvodnju belog luka, ja nesebično pomažem kome treba, tako da je kruščićki beli luk postao prepoznat na tržištu.” – dodaje Vukašin.
