„Ako se pobrinete za kvalitet, profit će doći sam.“ – načelo je kojim se od prvog dana rukovode 23-ogodišnji Ratko Đorđević i njegov otac, Slavoljub iz Kamendola. Perfekcionisti po prirodi, Đorđevići su prilikom podizanja mladog zasada jabuka, visoko postavili svoje ciljeve i svakodnevno vredno rade na njihovom postizanju. Imperativ u proizvodnji im je kvalitet i isključivo po njemu i žele da budu prepoznatljivi. Sa njihovih plantaža se na tržište plasira isključivo prvoklasna jabuka. Da bi se ti standardi postigli, bilo im je potrebno mnogo istraživanja ali, pre svega, usavršavanja – priča nam na početku razgovora Ratko Đorđević.
Besprekoran kvalitet i ciljani kvantitet
Ratko ističe da im je najveći izazov u proizvodnji jabuka postizanje ujednačenih, krupnih i zdravih plodova. Kvantitet je, iako i o njemu vode računa, na drugom mestu. On smatra da je osnovna greška mnogih proizvođača voća što su fokusirani na prinose. To im se neminovno odražava na kvalitet plodova. Zato se sa ocem Slavoljubom, opredelio za tzv. ciljani kvantitet, koji zadovoljava potrebe tržišta koje snabdevaju. Ciljano su svoje plantaže, i jabuka i bresaka, podizali po uzoru na one u Americi. Nisu imali dilemu ni oko koncepta u proizvodnji. Prevagnuo je integralni model proizvodnje, koji prednost daje zaštiti životne sredine i zdravlju potrošača. Zadovoljava i nekoliko osnovnih parametara kojima ova poznata voćarska porodica stremi.
Kupci žele voće savršenog ukusa
Njihova poslovna filozofija bazirana je prvenstveno na zahtevima kupaca. U proteklim godinama on je ostao nepromenjen, zadovoljno dodaje Ratko. Najvažniji kriterijum, koji se trude da zadovolje, jeste ukus samog voća. Atraktivnost ploda takođe je važna ali će stalne kupce, „na duže staze“, zadržati isključivo kvalitetna aroma i sočnost. A da bi se proizvela jabuka prvoklasnog kvaliteta, neophodno je obezbediti joj adekvatne uslove za nesmetan uzgoj. Ti uslovi u današnjim prilikama, kako ističe Ratko, nisu nimalo jeftina investicija. Početna ulaganja uključuju i pripremu zemljišta, nabavku kvalitetnog sadnog materijala i brojne druge stvari. Samo podizanje zasada, kako navodi Đorđević, smatra se jednim od najkompleksnijih poslova u celokupnoj proizvodnji.
Ujediniti voćare u Grockoj oko istih ciljeva
Kompleksne su i prilike u kojima Đorđevići ali i drugi tamošnji voćari posluju unazad nekoliko godina. Loši atarski putevi, problem sa navodnjavanjem samo su neki od faktora koje bi voleli da se promene. Ni priroda im, kako kaže, često nije naklonjena, te bi im proizvodnja bez protivgradne zaštite bila gotovo nezamisliva. Ove godine su ih zaobišli gradonosni oblaci, te su sa oko pola hektara, uspeli da oberu oko 30 tona jabuka odličnog kvaliteta. Cena, kako nezadovoljno dodaje, ni ove godine nije zadovoljavajuća. Iznos od 50 dinara za kilogram najrealniji je imajući u vidu tržišne okolnosti. Pobednička kombinacija bila bi, kako navodi naš sagovornik, i kada bi se proizvođači tog kraja uspeli ujediniti oko zajedničkih ciljeva. To će biti jedna od njihovih misija u narednom periodu. Želja im je da se na domaćem tržištu uskoro mogu plasirati i njihovi bistri i kašasti prirodni sokovi. U iščekivanju zelenog svetla iz nadležnog Ministarstva, osmišljavaju se razni ukusi i kombinacije.
Voćnjak inspiracija za diplomski rad
Ovaj mladi i ambiciozni proizvođač ovih dana najviše se posvetio završnim ispitima na fakultetu i odbrani diplomskog rada. Kao inspiracija poslužile su mu upravo njihove plantaže, na kojima je postavio eksperiment o prolećnom načinu kalemljenja jabuka i dobijanja što kvalitetnijeg sadnog materijala. To je ujedno i jedna od mogućih poslovnih ideja porodice Đorđević, u godinama koje slede.
