Na samom početku nove poljoprivredne sezone ekipa emisije ‚‚U našem ataru‚‚, obišla je i selo Miokovci kod Čačka. Ono je svima dobro poznato po vrednim voćarima, a najviše po proizvodnji kajsije. Lepše je možda samo kad je berba, i kada se ubiraju plodovi. Sada, na samom početku proleća kajsija je uveliko procvetala, pa nećemo preterati ako kažemo da je selo zapravo bajkovito. A da li će ovogodišnja bajka imati srećan kraj, rano je za reći. Voćari su vredno započeli sezonu, a jedan od njih je i Aleksandar Stojanović. Obišli smo njegove voćnjake sa kajsijom, pa nam je mladi poljoprivrednik objasnio zašto se ova kajsija razlikuje od nekih novijih sorti.
“Miokovci imaju te stare sorte kajsije koje su najbolje za preradu i mislim da po tome nemamo konkurenciju u Srbiji. Ima veliki procenat šećera pa u preradi daje dobre rezultate. U proizvodnji rakije daje jako lepu aromu. Onda za džemove, sokove, nema prerade bez ove stare sorte. Ali ona nije za konzum, odnosno za izvoz, ne trpi transport.” – kaže mladi voćar, Aleksandar.
Ima u Miokvcima stabala kajsije starih i do 100 godina, koja još uvek lepo rađaju. Konkretno ovaj voćnjak sađen je davne 1991. godine, baš u godini kada se rodio i naš domaćin. Postavljamo logično pitanje, zašto je ova sorta tako dugovečna?
“Kalemljene su visoko, što smanjuje mogućnost sušenje, pa su ti zasadi dugotrajniji. U našem selu imamo zasade stare i više od 100 godina, i još rađaju. Kaleme se na belošljivi, odnosno to je visokokalemljenje.” – objašnjava nam Aleksandar.
“DUGI REZ, TVRD VEZ”
A baš kada spominjemo kalemljenje, taj dan je Aleksandrov deda Milun, kalemio kajsiju pa smo iskoristili priliku da ga pitamo šta je najvažnije u ovom zanatu?
“Važno je da podloga bude dobra, da se kvalitetno odgaji. Zatim dugi rez, tvrd vez. To je najvažnije.” – kaže nam deda Milun.
Inače, imaju naši domaćini i novih, mladih zasada kajsije. Međutim i oni su kalemljeni visoko, na belošljivu.
Ova kajsija daje oko 2 vagona po hektaru. Proizvođači kvalitetnih rakija znaju gde će naći dobru kajsiju, te Miokovčanima plasman nije problem. Cena ume da varira, ali se nadaju da će ove godine izboriti adekvatnu cenu koja prema Aleksandrovim rečima iznosi oko 50 dinara.
“DAĆU ŠANSU TREŠNJI”
Naš domaćin ima i zasade pod jabukom, čijom cenom se proizvođači ne mogu pohvaliti. Industrijsku daju za 4-5 dinara, a onu bolju za 10. Iz tog razloga, Aleksandar se okreće proizvodnji koštičavog voća. Ima zasad višnje šumadinke, a sada sprema parcelu za trešnju.
“To će biti jedan intenzivan zasad, na 2,5 hektara. Jedna kržljava podloga koja brzo ulazi u rodnost i daje vrhunske plodove. Prošle godine trešnja nije imala dobru cenu, ali onaj ko je imao prvu klasu, odličan kvalitet, taj nije imao problema ni sa plasmanom ni sa cenom.” – kaže nam Aleksandar.
Aleksandar pod voćem ima oko 8 hektara. Plan mu je 10, ne više, jer kako kaže da bi proizveo kvalitet mora se tome valjano posvetiti. Ima u Miokovcima još mladih domaćina, što zaista uliva nadu da će ove stare sorte kajsije, ali i sama voćarska tradicija ovog kraja biti sačuvana.
