Banatsko zemljište, poslovično lošijeg kvaliteta, mnogi tamošnji domaćini pokušavaju na razne načine da oplemene. Željka Šestu i njegovog radnika, iz Zrenjanina, u poslednjim danima oktobra, zatekli smo u mašinskom razbacivanju odstajalog komposta, koji je nusproizvod, odnosno otpad u proizvodnji šampinjona kojom se primarno bavi.
Željko kaže da je to prirodno đubrivo idealno za postizanje optimalnog kvaliteta zemljišta, s obzirom na to da ima visok sadržaj fosfora, magnezijuma i azota – minerala neophodnih za nesmetan rast mladih sadnica lešnika.
Kompost i voda ključni za uzgoj lešnika
Dvoumio se naš domaćin da li da se upušta u proizvodnju leske, imajući u vidu činjenicu da taj deo Banata oskudeva i u vodi, a zemlja je neprestano žedna. Oko kupovine savremenog sistema za navodnjavanje nijednog trenutka nije imao dilemu. Smatra da su mu upravo sistemi „kap po kap“, spasili sadnice u sušnim danima.
Naš domaćin preduzeće sve neophodne korake kako bi postigao što bolji kvalitet i visoke prinose četiri sorte lešnika koje trenutno ima zasađeno na 10 hektara zemljišta. Kaže da je srećna okolnost što na tom području nema mnogo voćnjaka, te su manje i mogućnosti za širenjem raznih bolesti. Kaže da su se strogo pridržavali svih preventivnih mera protiv grinja i pipe te se nisu susretali sa tim štetočinama.
Dobar savet zlata vredan
Kako kaže Šesta, kao veteran u proizvodnji šampinjona mnogima bi i sam mogao da bude savetodavac ali, kada je u pitanju uzgoj lešnika, dobro bi mu došli kvalitetni saveti. Neke od njih i dobija od stručnjaka iz firme u blizini Sombora, koja je predstavnik poznatog italijanskog proizvođača, čiji je kooperant od samog početka. Neke od preporuka dali su mu i zaposleni u Poljoprivrednoj stručnoj službi u Zrenjaninu. Diplomirani inženjer Dragan Marković, napominje da je za postizanje stabilnih i visokih prinosa ključna prihrana zemljišta.
Slabija prihrana – manji prinosi
Navodeći prednosti korišćenja organskog komposta, Marković ističe da on biljkama obezbeđuje neophodne mineralne materije ali, ujedno i uslove za razvoj pozitivnih bakterija, zaduženih za poboljšanje teksture zemljišta a samim tim i nesmetani razvoj korena sadnica.
Napominje da se tom prilikom stvaraju velike količine prirodnih aminokiselina, koje stimulišu rast biljaka, što je i jedan od osnovnih razloga zbog kojeg je i savetovao svog odabranog domaćina da počne sa primenom komposta kako bi i na taj način doprineo povećanju prinosa u godinama koje slede.
Banaćani sve više sade lešnik
Marković napominje da je ekspanzija uzgoja lešnika u srednjem Banatu počela pre desetak godina i da je trenutno pod tim koštunjavim voćem preko dve hiljade hektara. On kaže da je sve veći broj i onih, poput Željka Šeste, koji primenjuju organske principe proizvodnje.
Iako se i sam rukovodio ekonomskom računicom, finansijska dobit nije mu bila presudan razlog za podizanjem zasada, kaže Željko i objašnjava da je od starta bio upoznat sa činjenicom da se na prvi ozbiljniji rod lešnika može računati tek nakon pet godina.
Leska isplativa voćka na duge staze
Nedostaju im, kaže on, udruženja ali i veća pomoć države, naročito oko nabavke nove mehanizacije. Nada se i solidnoj zaradi, iako ima saznanja da cena varira iz godine u godinu, u zavisnosti od tržišnih okolnosti, pre svega, u Italiji i Turskoj, kao liderima u toj proizvodnji.
Iako bi po kvalitetu mogli da im pariramo, kvantitet je faktor koji će još dugo biti smetnja za ozbiljniji plasman naših lešnika na inostrano tržište, smatra ovaj poznati zrenjaninski proizvođač. Željko ističe da je proizvodnja leske isplativa na duge staze, jer može da se eksploatiše čak i 70 godina u kontinuitetu, što znači da će, kako zadovoljno zaključuje, od sadašnje investicije lagodnije moći da žive i njegovi unuci.
Opširnije pogledati u prilogu.
