Saša Vuković iz sela Gradina kraj Sombora je mladić koji se opredelio da se bavi stočarstvom, konkretno proizvodnjom mleka i tovnih bikova, ostatak poljoprivredne proizvodnje je u službi govedarstva. Ima 20 muznih grla, a dnevna proizvodnja je nešto veća od 200 litara. Ipak, sa otkupnom cenom od 34 dinara po litru nije lako ostvariti značajniji profit ali mu mlečno govedarstvo omogućava proizvodnju teladi, od kojih muška grla odlaze u tov što stvara šansu za zaradu.
Na farmi se uglavnom uzgajaju simentalci, a za to ima više razloga.
„Bikove uglavnom ne štrojimo, mušku telad ostavljamo zato što se bolje prodaju, postiže se bolja cena i pre ga hoće mesari nego holštajna, bude bolji bik, mesnatiji. Isto tako i kada kupujemo telad, pošto se bavimo tovom bikova, gledamo da sve budu simentalci, ne kupuje se holštajn. Bolje napreduju, bolji prirast imaju i mesarima su interesantniji.“ – kaže Saša.
Ovaj vid stočarstva je tradicija u porodici Vuković. Nekada je to bila skromnija proizvodnja koja se vremenom proširivala.
„Ja od kada znam za sebe, mama muze krave, doduše radilo se manje i bilo je manje krava. Sada se to promenilo. Od 2006. godine počeli smo ozbiljnije sa proizvodnjom mleka, napravili novu štalu i tu je ubačeno tada za tov 20 komada. Ranije smo nosili mleko na otkupno mesto, nismo imali svoj laktofriz, onda smo 2006. godine ušli ozbiljnije u tu priču i 2007. godine smo dobili svoj laktofriz od mlekare i tu počinje saradnja.“ – kaže Saša.
Naravno intenzivna govedarska proizvodnja sa sobom neumitno vuče i obradu zemlje. Deo zemljišta ovaj domaćin uzima u arendu ali mu, kako kaže, problem predstavljaju činjenica da je zakup kratkoročan, tačnije – ograničen na samo godinu dana.
„Trenutno obrađujem nekih 40 hektara, nešto je moje, nešto je u zakupu, zakup je na godinu dana i to je nesigurno i predstavlja problem jer je teško upustiti se u neka ozbiljnija ulaganja u recimo nabavku novog traktora ili nekog novog priključka na primer. Godinu dana je veoma kratko, kada bi to bilo na 3 ili možda 5 godina bilo bi mnogo bolje.“ – naglašava Vuković.
Sve parcele su podređene stočarskoj proizvodnji, uz poštovanje plodoreda. Takođe, deo roda se kroz robnu razmenu zameni za stočnu hranu.
„Sejemo pšenicu, kukuruz, detelinu i suncokret zbog ishrane krava. Pšenicu predamo u zadrugu pa nešto ostavimo na lager i onda uzimamo mekinje kada nam trebaju, stočno brašno koje nam treba za ishranu. Suncokret isto predamo pa uzmemo svu suncokretovu sačmu koju iskoristimo za ishranu krava. I naravno kukuruz, njega sejemo najviše, on je najzastupljeniji, nešto za silažu, nešto u čardacima, nešto za prekrupu.“ – ističe Saša.
Na svu sreću, ako se to tako može reći, reon zapadne Bačke je manje stradao od suše u odnosu na većinu područja u Srbiji, gde su kiše, ako su uopšte pale, bile retke i količinski nedovoljne. Rod je, s obzirom na okolnosti, bio solidan.
Na njivama koje obrađuje porodica Vuković suncokret je u 2017. godini rodio nešto manje od 2,5 tone po jutru, a pšenice 4,2 tone. Rod kukuruza, glavne komponente u ishrani stoke, bio je šarolik, od 3 do 6 tona zrna po jutru.
Rodne i sušne godine se smenjuju ali ovaj poljoprivrednik ima svoje ambicije. One najvećim delom zavise od tržišnih prilika ali i od poteza države.
„Nekog većeg proširenja u proizvodnji tova bikova ili mleka neće biti sigurno, možda nešto malo ali to zavisi. Da se opet vratim na priču o zakupu državnog zemljišta, ako se zemlja dobije na duži vremenski period može se računati da se uđe u neku veću proizvodnju, u suprotnom ne verujem.“ – kaže Saša.
Kakvo će biti tržište nije lako predvideti, a koliko će biti sluha, tačnije mogućnosti države da pomogne stočarima, pokazaće vreme. Trenutno, sa niskom otkupnom cenom mleka ovaj vid govedarstva nalazi se na ozbiljnim iskušenjima.
Opširnije u našem prilogu.