Priča o mlekarskoj proizvodnji porodice Peršić datira još od pre tri kolena. Naš domaćin, Zoran, spada u treću generaciju koja nastavlja porodičnu tradiciju. Mlad, sa završenim fakultetom, vratio se selu i porodičnom poslu.
‚‚Bavim se direktnom proizvodnjom mleka. Uz to se bavim ratarstvom, proizvodnjom kukuruza, soje, pšenice, ječma i tritikala. I proizvodnje bikova, gotovog finalnog proizvoda za meso.‚‚ – objašnjava Zoran Peršić
Domaćinstvo Peršić ima 60 muznih krava. Pola holštajn a pola simentalske rase. Odabir rase je važan kada je proizvodnja mleka u pitanju.
‚‚Zbog toga što je do sad bila loša cijena mlijeka i time smo se preorjentirali na simentalca da bi proizvodili bikove, da bi imali drugi prihod novaca sa druge strane, osim od mlijeka. Evo tek sad se ove godine poboljšala cijena mlijeka, nekud se krenula od 2008 je bila vrlo loša, tek sad smo osjetili promenu kad nema mlijeka da je sve krenulo na bolje.‚‚ – kaže Zoran.
Izbor rase, dobra briga ali i izbor genetike preduslov su kvalitetnu proizvodnju mleka.
‚‚Prošle godine smo uzeli i kod nas i iz Njemačke, krave simentalke. Kod nas smo uzeli holštajn. Sve je to nešta. Imali smo i mi to nekada, ali nebrigom veterinarske struke naše smo pali na proizvodnju manju. Dobili smo manjeg okvira krave. Imali smo Nizozemski holštajn koji je proizvodil 10 000, 12 000 litara. Sada imamo krave koje proizvode 7, 7 i po, 8 000.‚‚ – pomalo nezadovoljno ističe Zoran.
Peršići svo mleko plasiraju u mlekaru Dukat sa kojom imaju već dugu i lepu saradnju. Cena je uvek ono što boli sve poljoprivrednike.
‚‚Pa evo, bila je do sad, 2kune i 45, 50, sad je 3 kune i 5 trenutačno. Kao ima još poskupljenje. Suradnja je dobra, isplata je redovita. Samo šta, mljekara, ko mljekara, uvijek zahteva od vas nešta više da uzimamo neke reprometerijale od njih i to, ali ovako, korektna je isplata i daju savjete što se tiče obroka, znači, da se povećava mast i proteini. Tu smo u svim segmentima pokriveni, i ako treba soje i suncokreta. Sve mogu nabavit, stočno. Šta se tiče preparata za izmuzište, sve imaju.‚‚ – objašnjava Zoran.
Ova farma u proseku proizvede oko 440 000 litara mleka godišnje. Za taj prosek potrebna je kvalitetna ishrana krava.
‚‚Ishrana krava se vrši sa temer prikolicom. Silaža, senaža i sjeno. Pola pola je znači. Pola silaža, pola sjenaža u obroku. Sa 2 kg sjena u obroku na to sve. I smjesa koncentrat ide u temer. I još posebno dobivaju svaka krava, pošto nemamo hranilice, svaka krava dobiva, koja više zaslužuje, koja više poizvodi, dobiva, još u jutro i naveče, dobiva više smese u jasle.‚‚ – pojašnjava Zoran.
Svu hranu Peršići proizvode sami.
‚‚Eto sve ukupne površine zemljišta koje mi radimo je 150 hektara, znači sve zemje. Od toga je kukuruz, pšenica, soja u sve vjećem dijelu, pšenica, tritikal, zob. Velika većina proizvodnje se ratarske koriste za ishranu tih krava i životinja, a drugi dio, viškovi se prodaju.‚‚ – kaže Zoran.
Jedno ovakvo domaćinstvo ne može da uspe bez sloge i zajedničkog rada. Kad se vredne ruke slože, sve se može.
‚‚Otac Antun, mama Snježana, brat Marko, moja žena Andreja i šogorica Katarina i mali Filip. Svi su pod istim krovom i svi djele isti stol i istu blagajnu.‚‚ – kaže Zoran.
Sa tom količinom mleka koju proizvode, pomislili bismo da je potpuno ločino da imaju i neki prerađivački kapacitet.
‚‚Razmišljali smo ali je neizvedivo, znači. Ovo gospodarstvo se direktno bavi bez i jednog zaposlenoga. Znači nas ima 6 radno sposobnih. I uz ratarstvo i mljekarstvo i bikove, ne možemo. Ne možemo podnest još jednu obavezu više da bi mogli proizvodit gotovi proizvod, makar on bio skuplji i bolje plaćen.‚‚ – kaže Zoran.
Složni svi kao jedan, pod istim krovom i okupljeni oko zajedničke ideje. Da li je to nužda ili ljubav? Da li se uopšte može raditi poljoprivreda bez ljubavi, gledajući samo računicu?
‚‚Ne, ne. To se s time mora rodit, to se mora voljet i onda nema problema nikakvog. Ni najteže muke. Uvjek postoji. Ako je nedoumica, uvjek je moguće riješiti. Nije nemoguće ništa. Ja od malena, eto, po traktoru, po farmi. Bila je manja farma. I kad se to jednom zavoli i zaludi time, nema ništa drugo ne postoji. Ne može se čovek u ničem drugom zamislit, uopće da funkcionira, osim na selu i u poljoprivredi.‚‚ – uz osmeh priča Zoran.
Planovi za budućnost su okrenuti modernizaciji, fondovima i subvencijama koje se mogu od države dobiti.
‚‚Imamo u razmišljanju. Znači nova farma sa robotima, da bi se povećala proizvodnja nakon 10 godina, pošto smo sve kredite otplatili da bi povećali, pošto imamo sve segmente u rukama i znamo s čim raspolažemo, cijena mleka raste, onda bi išli na povećanje proizvodnje.‚‚ – kaže Zoran.
Nasmejane Peršiće ostavljamo u njihovom složnom domu. Želimo im da im se svi planovi realizuju. Iako teška situacija u Hrvatskoj kada je stočarstvo u pitanju, ovo domaćinstvo se ne predaje. Gledajući ih tako kako nasmejano opslužuju svoje gazdinstvo, postajemo svesni Zoranovih reči. To kad jenom uđe pod kožu, bez toga se više ne može. Možda je baš to ključ uspeha ne samo u poljoprivredi već i u životu.
