Započeta devedesetih godina i traje do danas, proizvodnja kravljeg sira porodice Cvetković ima svoje stalne mušterije. Prodaja „sa kućnog praga“ još uvek im obezbeđuje egzistenciju.
Ni nekada poznato rudarsko selo Podvis, nije zaobišao negativni trend napuštanja sela. To malo selo u Istočnoj Srbiji, svoje zlatne godine proživljavalo je zahvaljujući poznatom srpskom industrijalcu, Đorđu Vajfertu. On je otvorio moderan rudnik mrkog uglja, koje je kasnije prešlo u državno vlasništvo. U novijoj istoriji, u selu nisu „cvetale ruže“, priča nam prilično rezignirano, stariji meštanin tog sela, Radiša Cvetković. On je 35 godina radnog veka proveo u fabrici kotlova „Podvis“, gde je nakon privatizacije ostao bez posla. Nije mu to bilo, kako navodi, prvo poslovno razočarenje. Ni tov junadi, u koji se porodica Cvetković, upustila još u staroj Jugoslaviji, nije im bio siguran izvor prihoda na duže staze.
Zbogom tovu junadi
Prisećajući se tih „dobrih starih vremena“, Radiša kaže da su uslovi za bilo koji vid poljoprivredne proizvodnje, u vreme „stare“ Jugoslavije, bili daleko povoljniji u odnosu na današnje. Inputi su bili jeftiniji, od stočne hrane do goriva. Pariteti su sa godinama postajali sve lošiji, priča nam Cvetković. Za 22. godine bavljenja tovom junadi, isporučio je oko 1.600 grla te nekada profitabilne stoke. Turbulentne 90- e godine, primorale su ga da se isključi iz dalje „trke“. Kada su uvideli da su iz stagnacije lagano tonuli u gubitke, uprkos ogromnim investicijama u oko 80 goveda, odlučili su da privremeno stave katanac na svoju farmu za tov bikova.
Od mladog sira sa „kućnog praga“ još uvek ima vajde
Slično razočarenje zatiče ih, kako ističe, i u proizvodnji mleka, nekoliko godina kasnije. Sa suprugom Dušicom, opredelio se da proizvodnja kravljeg sira bude njihov novi posao. Prodaju ga „sa kućnog praga“. Radiša kaže da, od oko 15 litara mleka dnevno, koliko mu njegovih preostalih šest muznih krava simentalske rase daje, mogu da naprave bezmalo 10 kilograma mladog kravljeg sira dnevno. Sir je, kako zadovoljno dodaje, unapred rasprodat stalnim mušterijama. Cena od 300 dinara, povoljnija je nego na lokalnim pijacama. Pitali smo ovog stočara, da li su u pravljenju sira pronašli računicu? On nam je uz kraće premišljanje i uzdah, odgovorio da velike vajde nemaju ali da im trenutno osigurava egzistenciju.
Drastično smanjen stočni fond u Istočnoj Srbiji
Slična je sudbina i drugih, nekada vodećih stočara u Zaječarskom okrugu, ističe savetodavac „Poljoservisa“ u Knjaževcu, diplomirani inženjer, Neđeljko Pipović. Kako navodi ovaj poznavalac prilika, poslednjih godina beleži se trend drastičnog smanjenja stočnog fonda. Najosetniji je pad u mlečnom govedarstvu, gde je prema njihovoj statistici svaka treća štala sa kravama zatvorena. Domaćini su svoju sreću potražili u nekoj od skandinavskih zemalja. Kada je reč o broju uzgajivača ovaca i koza, on se neznatno povećao u odnosu na pre nekoliko godina. Raste i broj zainteresovanih za tov junadi. Ovaj stručnjak napominje da će samo tržište naterati manje proizvođače ili na intenziviranje proizvodnje ili na konačno odustajanje. Ohrabruje podatak da im se poslednjih meseci za savete obraćaju mladi proizvođači.
Dok je Radiše, čuće se i mukanje krava u Podvisu
Dok država, sa jedne strane, podseća poljoprivrednike na mogućnost apliciranja za razna podsticajna sredstva, naročito za nezaposlene početnike mlađe od 40 godina, oni iskusniji stočari, poput Radiše Cvetkovića, kažu da ona nisu dovoljan „vetar u leđa“. Više su im samo kao „povetarac u leđa“. Najveći problem je, kako ističe, doba godine kada im se ta sredstva odobravaju, s obzirom na to da su im ona najpotrebnija u jeku sezone a ne u zimskim mesecima. Iako je njegova supruga Dušica, u više navrata odlučno želela da odustanu od dalje proizvodnje i prepuste se penzionerskom životu, naš sagovornik šaljivo dodaje da je nekoga, kome je u osnovi imena reč „rad“, teško privoleti na leškarenje i razbibrigu. Iako ga još svega godinu dana deli od zaslužene penzije, kaže da će, sve dok ga zdravlje bude služilo, maksimalno pomagati svojoj ćerki Mariji i zetu. Oni razmišljaju o podizanju voćnog zasada ali, kako dodaje na kraju, ni mukanje krava neće utihnuti na njihovom imanju.
