Treća godina učešća – treći pehar u ruci, koji će upotpuniti kolekciju u vitrini u porodičnoj kući Tivadara Mesaroša iz Banatskog Manoštora. Redovni je posetilac sajmova i izložbi a na Međunarodnoj izložbi ovaca svih rasa u Sanadu, zatekli smo ga u društvu supruge i sinova.
Ne krije radost što će se, i ove godine, u svoje rodno selo vratiti sa nagradom i ponosno dodaje da su članovi Komisije i ove godine prepoznali kvalitet grla njegovih ovaca. Gajili su Mesaroši u protekle tri decenije i druge rase ali su se se poslednjih godina fokusirali na safolk ovce, pre svega, zbog njene mesnatosti i visokog prirasta.
Mesaroš napominje da su prva grla ovaca kupili po prilično, kako se izrazio, paprenoj ceni, od 400 evra u Temerinu, pre nekoliko godina. Uz ovce, koje su i mali od ranije, odlučili su da se potpuno posvete uzgoju te sve traženije i popularnije rase ovaca. Safolk ovca je, kako ističe Tivadar, i u praksi baš onakva kako o njoj možete da pročitate u literaturi.
Britanski safolk na banatski način
Opisujući tu rasu on kaže da je reč o ovcama koje su snažne konstitucije, mesnate su i izuzetno plodne a i kvalitet vune im je solidan. Neretko im se, dodaje, dešavalo da su im se javljali ljudi iz raznih krajeva zemlje sa željom da ih ukrštaju sa cigajom, upravo zbog veće proizvodnje jagnjećeg mesa.
Jedan od razloga zbog kojih se Tivadar, koji je, inače, po struci veterinarski tehničar, opredelio za uzgoj safolk rase ovaca jeste i radoznalost. Želeo je kaže da testira tu britansku rasu, kako će se prilagoditi na postojeće, banatske uslove.
Kako kaže ovaj banatski ovčar, trenutno poseduju oko 100 grla safolk rase i za proteklih pet godina, pokušali su na razne načine, a pre svega ishranom, da pripomognu njihovoj bržoj aklimatizaciji vojvođanskim pašnjacima i klimi. To se, kako zadovoljno dodaje, pozitivno odrazilo na radman mesa, koji, u proseku, iznosi 58 procenata a samim tim i na dobru potražnju na domaćem tržištu.
Ključ uspeha – ispaša ovaca
Iako se u početku rukovodio radoznalošću, celom poslu posvetio se temeljno i ozbiljno. A takvi su mu i rezultati. Ključ svog uspeha u proizvodnji on vidi u ispaši ovaca. Kaže da im je Bog u Bačkom Monoštoru podario kvalitetne pašnjake i bilo bi nepromišljeno ne iskoristiti ih. Ishranu upotpunjuju i senom i detelinom, kada su zatvorene u objektima.
Ponosno ističe da su njegove ovce tokom cele godine u dobroj kondiciji, pokazujući pehar u ruci, uz šaljivi komentar da nema dilemu oko toga hoće li ih biti još i u godinama koje slede. Brine ga jedino činjenica što se njegovo selo, Banatski Monoštor, svrstalo u red ugroženih kada je u pitanju broj meštana. Sve je manje mladih ali i napuštenih kuća. Njegovi sinovi su, kaže, na svu sreću odlučili da ostanu na porodičnom imanju i maksimalno mu pomažu u svim segmentima proizvodnje.
Ovčarstvo najisplativija grana stočarstva
Dok smo razgovarali sa našim domaćinom, pridružio nam se i njegov mlađi sin koji je od velike pomoći svom ocu na farmi. Obojica su konstatovali da u ovčarstvu nije idealna situacija ali je ono i dalje najisplativija grana stočarstva i u njoj Mesaroši vide svoju perspektivu u budućnosti. Raduje ih činjenica da je država počela da stimuliše tu proizvodnju i otvoreno kažu da su im subvencije od 7 hiljada dinara po grlu jedan od najjačih motiva za ovčarenje.
Jedan od problema, sa kojima se domaći proizvođači ovaca suočavaju, jeste neorganizovan otkup, te su neretko prepušteni nakupcima i prinuđeni su da svoju robu prodaju i po nižim cenama. Ove godine je, kaže, pala potražnja i cena im nije prelazila 220 dinara po kilogramu. To ih, dodaje na kraju Tivadar, neće obeshrabriti i definitivno će sve svoje znanje i energiju uložiti u povećanje stada ali i na popularizaciju safolk rase u našoj zemlji.
Opširnije u prilogu.
