Sve manji broj stočara u selu Pardik
Stočarstvo i ratarstvo u porodici Mladenović iz sela Pardik u opštini Ražanj, nasleđuje se već generacijama. Još sedamdesetih godina su se na ovom gazdinstvu izdvojile ove dve poljoprivredne delatnosti, sa poljoprivrednih sajmova donošeni su pehari, a današnji nosilac proizvodnje, Miloš Mladenović kaže da svojevremeno nije planirao da se bavi baš proizvodnjom meka. Inače elektrotehničar po struci, uz servisiranje rashladnih aparata, stočarstvo mu je danas, silom prilika, životni poziv.
On kaže da petnaest grla simentalske rase dobrog genetskog porekla, mahom bikova i muznih krava i ratarska proizvodnja onih kultura koje se uzgajaju isključivo za ishranu stoke, zaokružuje njihovu današnju proizvodnju, u kojoj mu, osim sezonskih radnika, svakodnevno pomaže i majka. Ali ovo podbukovičko selo u opštini Ražanj i jeste nadaleko poznato po kvalitetnim grlima stoke, o čemu svedoči i Udruženje stočara sa 28 članova i mnogobrojne nagrade sa poljoprivrednih sajmova. Od ukupno 80 kuća, koliko ih ima u njegovom rodnom selu, kako sa ponosom ističe Miloš, 30 kuća bavi se stočarskom proizvodnjom, pre svega uzgojem simentalskih krava, s obzirom na to da toj rasi izuzetno pogoduje brdsko-planinski kraj poput Pardika.
Zanimljivo je da su upravo mladi stočari ovog kraja, prvenstveno radi plasmana grla i vidljivosti na tržištu, još 2007-me godine osnovali Udruženje i dosta toga postigli od osnivanja. Ali ipak, sve je to u ovom kraju moglo i mnogo lakše poslednjih godina, a ova poslednja, 2017-a, ekstremno sušna, kakvu proizvođači tog kraja ne pamte, posebno je uzela danak koji će se verovatno odraziti i na narednu. Naš sagovornik uz negodovanje konstatuje da mladi jesu pokrenuli stočarsku proizvodnju u opštini Ražanj, ali upravo najveći broj njih i odlazi iz sela, što, smatra on, predstavlja osnovni problem tog ali i drugih krajeva u Srbiji.
Nije naš domaćin zadovoljan ni cenom mleka koju proizvođači u selu Pardik dobijaju, kaže nedovoljna je, imajući u vidu velika ulaganja. Miloš za stalnih oko 100 litara mleka tokom cele godine dobija 30 dinara bez premija od privatnih otkupaca, koji mleko plasiraju dalje. Iako je isplata redovna, naš domaćin kaže da takva cena ubija stočarstvo ne samo u ovom, već i u svim ostalim krajevima Srbije. Zato se ne ulaže ni u objekte za držanje grla, zato se ne šire proizvodnje i zato će verovatno, kaže naš domaćin, i sam da razmisli o smanjivanju svoje, koja, neretko vodi u ozbiljne minuse. Pa dok se nešto ne promeni na bolje.
