U smiraj još jednog vrelog avgustovskog dana, ekipa emisije „U našem ataru“ posetila je domaćinstvo jednog od najpoznatijih stočara, Gorana Dudića, u selu Jošanica, nekada prepoznatljivom po banjskom turizmu.
Porodica Dudić na okupu, radnici obavljaju večernje radove, goveda na ispaši. Goran kaže da se njegova porodica od pamtiveka bavila nekim vidom poljoprivredne proizvodnje ali da je poslednjih decenija mlečno govedarstvo dominantno na njegovom gazdinstvu. Ali, kako nam je rezignirano dodao naš domaćin, ne još za dugo.
Mlečno govedarstvo gubi trku
„Po struci sam veterinar i radim u struci već 29 godina. Napravio sam da imam zavidnu genetiku u mlekarskoj proizvodnji. Da imam grla za 200 dana, koliko je laktacija. Kod simentalca izvlačim maksimum, preko nekih 6000 litara mleka. Međutim, kakva je cena mleka i kakav je odnos cena mleka i nafte, mislim da ćemo mlečnom govedarstvu reći doviđenja. Od mleka nema vajde. Čujem da će sada da rade neku reorganizaciju. To su trebali da rade 20 godina u nazad. Da se zna ko i šta može da radi kod nas. U brdsko planiskom predelu mlečno govedarstvo će doživeti krah. Cena mleka je, prva klasa, trenutno 32 dinara. Cena nafte je 165 dinara. Pa izvucite računicu iz toga“ – navodi Goran Dudić.
Ali nije uvek sa toliko pesimizma pristupao toj proizvodnji. Nekada je imao 30 muznih krava simentalske rase, sa godišnjom proizvodnjom od oko 120 hiljada litara mleka vrhunskog kvaliteta, što je bio i razlog za kupovinu zemlje. Trenutno njegova porodica obrađuje 50 hektara zemlje. Smatra da je najavljena rejonizacija poljoprivredne proizvodnje zakasnela mera i da će staviti katanac na mnoge govedarske farme u Srbiji.
„Država je digla ruke od seljaka. Mi u brdsko planinskim krajevima sa usitnjenim parcelama i bez pristupa GMO soji ne možemo da pariramo Evropi. Od mlečnog govedarstva vajde neće biti sigurno“ – objašnjava Goran.
Zaokret ka tovnom govedarstvu
Navedeni razlozi nagnali su njega i kolegu da se posvete tovnom govedarstvu. Pioniri su u proizvodnji britanske rase goveda hereford u jugoistočnoj Srbiji. Nadaju se profitabilnijoj proizvodnji.
„Manje je ulaganje. Mnogo je zapuštene zamlje, zapuštenih pašnjaka. Pionirski je to poduhvat. Kolega i ja imamo nekih 44 grla. Hereford je englesko-američka rasa. Kod nas ga ima dosta u Vojvodini. Od njih smo i uzeli zapat i krećemo da radimo to na ovoj teritoriji. Tu j mnogo manja dobit, ali je manje i ulaganje“ – ističe Goran.
I ovčarstvo na gazdinstvu
Neće dići, kaže Goran, ruke ni od ovčarske proizvodnje, u kojoj je iole bolja situacija.
„Trenutno sam prešao na ovčarstvo. Imam 70 virtemberga. Ima dve godine kako se bavim tim. Oko dva puta godišnje jagnjenja. Postižem lepe rezultate sa tim ovcama. Imam zavidnu genetiku i tu. Nije mi to nova stvar. Koliko god da je subvencija, ima koristi jer je mnogo manji utirošak hrane„ – podvlači Goran.
Za sve ove godine nijednom se, kaže, nije obraćao državi za pomoć ali su mu saveti prijatelja iz Poljoprivredne stručne službe u Knjaževcu dobrodošli.
Goran ima troje dece, od kojih su mu stariji sin i ćerka završili Elektrotehnički fakultet i rade u struci. Nada se da će najmlađi sin ostati na imanju i nastaviti višedecenijsku stočarsku proizvodnju, a on će do tada uložiti sav napor da proizvodnju hereford grla podigne na zavidni nivo jer, kako se slikovito izrazio, ta rasa goveda biće „Mercedes u tovnom govedarstvu“ u godinama koje slede.
Opširnije pogledati u prilogu.
