Iako je i novčana dobit bila među razlozima kojima su se rukovodili prilikom izgradnje savremenih objekata za smeštaj goveda, Branislav i Mirjana Petrov iz Jaše Tomića, su pre svega, zbog velike ljubavi prema životinjama, želeli da svojim kravama obezbede humanije uslove boravka, vodeći računa, pre svega, o njihovoj dobrobiti. One im za svu brigu i pažnju, uzvraćaju visokom produktivnošću, a najbolji primer za to je miljenica farme, Belka, koja ima najbolje rezultate. Iako se Belka izborila za prvo mesto u srcima svih članova porodice, i preostalih oko 300 krava i bikova imaju isti tretman, koji podrazumeva maženje i timarenje, na specijalizovanim četkama koje su postavljene u objektima.
Prednosti robotizovane proizvodnje
Petrovi su otišli i korak dalje, robotizovali su farmu, i kako nam je rekao Branislav, spoj etičkog mlekarstva i robotike, doneli su im brojne benefite, a rešili su im i problem sa hroničnim nedostatkom radne snage u selu. Robot im, kako nam objašnjava Branislav, određuje sve parametre – vreme za mužu, ishranu, osemenjivanje, predviđaju količinu mleka.
Na robotizovanoj farmi senzori prate kako se krave hrane i javljaju na mobilni telefon kada sa njima nešto nije u redu. Zahvaljujući automatizovanoj proizvodnji, oni se kao farmeri imaju više slobodnog vremena za obavljanje drugih poslova, upravljanje resursima je racionalnije, a samim tim se proizvodi i kvalitetnije mleko.
Nadzor i kontrola robota su povereni Mirjani, rođenoj Zrenjaninki, koja se, kako nam je rekla, nakon udaje za Branislava, veoma brzo aklimatizovala na seosku sredinu, i visoke potpetice je bez problema zamenila gumenim čizmama i teškim farmerskim poslovima.
Država bi morala da donese minimalnu otkupnu cenu mleka
Porodica Petrov je u tom banatskom selu starosedelačka, od 1891-ve godine su se pretodne generacije bavile nekim vidom poljoprivredne proizvodnje. 48-ogodišnji Branislav, koji je bio odličan đak, i uspešan sportista, se od dečačkih dana, uz oca i majku, navikavao na težak fizički rad, boravak u štali nikada nije smatrao robijom, kako se često može čuti od pojedinih poljoprivrednika. Radni dan mu počinje u 5 sati, a završava oko 20 časova, jer se životinjama mora obezbediti hrana. Sami proizvode pšenicu, ječam, lucerku, seno, da bi ceo posao učinili rentabilnijim.
Nestabilna otkupna cena mleka, im je glavni problem i nadaju se da će se ona, nakon pregovora predstavnika proizvođača, prerađivača i države, stabilizovati. Prema njegovom mišljenju, trebala bi da se utvrdi neka minimalna, zagarantovana otkupna cena, kako bi bili zaštićeni od konstantnih oscilacija cene, koje donose mlekare u zavisnosti od svojih potreba.
Ne sme se gubiti nada
Njihova farma je u danu našeg snimanja postala bogatija za jedno ženko tele, koje će biti zadržano na farmi, za dalju reprodukciju. Branislav se nada da će obećane subvencije za žensku telad biti i isplaćene. Porodica Petrov svu žensku telad zadržava na svojoj farmi, podmlađujući na taj način svoje krdo, i zato se nada da će obećanih 100 hiljada dinara subvencija, zaista i biti isplaćeni.
Nekada je u njegovom rodnom selu skoro svaka kuća imala makar po jednu kravu, pre 14 godina, 45 gazdinstva su se bavila proizvodnjom mleka, danas svega 5 porodica. Uprkos tamnim oblacima koji su se nadvili nad domaće mlečno govedarstvo, Branislav smatra da u toj grani ima perspektive, a mladim proizvođačima savetuje da se hrabro uhvate u koštac sa svim nedaćama.
Opširnije pogledajte u video prilogu na početku teksta.
Sagovornici: Branislav i Mirjana Petrov, stočari iz Jaše Tomića
