U Mošorinu, selu sa najviše stoke po glavi stanovnika, upoznali smo mladog stočara, Žarka Josipovića, koji drži krave i bavi se prvenstveno proizvodnjom mleka.
U Mošorinu smo obišli porodicu Josipović koja se bavi stočarstvom i ratarstvom. Trenutno imaju 15-ak krava na muži, tove bikove i obrađuju 60-ak hektara zemlje. Razgovarali smo sa Žarkom koji ima 33 godine i koji se ozbiljno posvetio poljoprivredi, međutim, kako kaže, trenutna matematika u proizvodnji mleka nije sjajna. Inputi koji prate ovu granu poljoprivrede, sve su veći i veći, i nikako ih ne prati otkupna cena mleka.
“Trenutna cena mleka je veoma niska. 32-33 dinara za litru mleka nikako nije dovoljno da se pokriju svi troškovi, niti da isprati naš rad i zalaganje. Nafta nam je najveći problem, najveća stavka. Ja godišnje potrošim oko 7-8 hiljada litara goriva, velika je to suma.” – kaže nam Žarko Josipović.
SELO SA NAJVEĆIM STOČNIM FONDOM
Baš iz tog razloga poljoprivrednim proizvođačima bi dobro došao neki mehanizam za jeftinije gorivo, kakvo postoji u nekim susednim zemljama, dodaje Žarko. Osim toga stočari u Mošorinu imaju još jedan problem, a to je nedostatak državne zemlje. Naime, Mošorin je selo sa najvećim stočnim fondom u zemlji. Imaju preko 7000 muznih krava, oko 15 hiljada svinja i 4000 ovaca, te bi im trebalo po pravu prečeg oko 15 hiljada hektara zemlje.
“Kod nas u Mošorinu je najveći problem to što nema zemlje. Meni po pravu prečeg pripada 32 hektara, a ja sam dobio samo tri.” – kaže nam naš domaćin.
Zvuči kao nerešiv problem, ali bilo je obećanja da će im se dodeljivati zemlja iz susednih opština, u kojima nema toliko stočara. Za sada ništa od toga, priča nam naš domaćin. Žarko je konkretno dobio samo tri hektara u Gardinovcima, što nikako nije blizu, te mu se baš i ne isplati ići čak 20 kilometara tamo zbog tri hektara loše zemlje, ali mora. Pozitivno je to što su sada zemlju dobili na 10 godina, jer u ovom selu ima dosta stajnjaka, te su i prinosi veoma dobri. Žarko je ove godine imao oko 14 tona po hektaru kukuruza. Ovaj dugoročniji zakup će im omogućiti da malo poprave strukturu i te državne zemlje.
“Sada smo je dobili na 10 godina, a morali smo platiti prvu i poslednju godinu. Ali opet kažem, zemlje nema za sve.” – ističe Žarko.
TOV BIKOVA NEISPLATIV
Žarko godišnje utovi oko 15 bikova. A ta grana stočarstva je večita lutrija, ističe naš domaćin, jer sa trenutnom cenom, zarade jednostavno nema.
“Skoro sam prodao po ceni od 1,80 eura. Po toj ceni zarade nema. Hranimo ih godinu i dva meseca, zavisi čime ih hranimo, pa prodamo po toj mizernoj ceni. Ona najavljena cena od 2,40, to je realna cena, to bi bila druga priča.” – dodaje naš domaćin.
Uprkos svim problemima koji prate domaće stočarstvo, u Mošorinu se ljudi bore i čuvaju spomenuti stočni fond. Ljudi su vredni i trude se, pa koliko izdrže, dodaje Žarko. On neće povećavati broj grla, jer je situacija veoma neizvesna, ali će dati sve od sebe da postojeće krave sačuva.
