Iako je porodica Kompalić iz Deronja dobro poznata po proizvodnji bostana, itekako se mogu pohvaliti i stočarskim delom poljoprivrednog gazdinstva. Na farmi ima muzne krave, plus prateću kategoriju, te su kapaciteti popunjeni. Kako nam je rekao naš domaćin Sava, u planu je i proširenje farme.
“U planu nam je da se širimo, sada imamo manjak prostora za to, ali gradićemo. Ostavljamo svu žensku i mušku telad, tako da je u planu proširenje.” – priča nam Sava.
Naravno da stočarsku priču prati i ratarska, jer se za farmu ove veličine mora obezbediti dosta kvalitetne hrane. Trude se da naprave dovoljno silaže, a tu je i detelina. Hrana mora biti konstantna tokom čitave godine, kako ne bi bilo većih oscilacija u količini mleka koje daju krave, kaže naš domaćin.
“Krave nam daju između 25 i 30 litara mleka, u proseku. A sve zavisi od ishrane. Mi se trudimo da hrana bude kvalitetna, da daju više mleka. E sad, sa cenom baš i nismo zadovoljni, kreće se tu oko 31-32 dinara. Sve što prati proizvodnju je poskupelo, a posebno je skupa nafta.” – ističe naš domaćin.
Sirevi od dobrog mleka
A kako bi matematiku učinili pozitivnijom, Kompalići polovinu mleka predaju mlekari, dok drugu polovinu prerade u sir koji prodaju na pijaci. Savina majka je zadužena za to, a kada smo ih mi posetili bio je pijačni dan. Nismo bili u prilici da snimimo sireve, ali dobra prodaja, dvadesetogodišnje iskustvo i stalni kupci dokazuju da je reč o kvalitetnim mlečnim prerađevinama.
Kompalići rade oko 100 jutara zemlje. Naravno, pravo prečeg zakupa im omogućava da obrađuju i državnu zemlju. Ono što je pozitivno jeste i odluka opštine da se takva zemlja daje na duži period.
“Dobili smo zemlju na deset godina, što je pozitivno. Jedini problem je što ta zemlja nije baš kvalitetna, ali dobiješ šta dobiješ, nemaš se kome žaliti. Ali sada kada smo je dobili na duže, možemo malo više u nju uložiti, poboljšati je koliko je to moguće.”
Kompalići poznati po kvalitetnim lubenicama
Kao što smo na samom početku rekli, Kompalići su poznati kao proizvođači bostana. Naš sagovornik Sava priznaje da taj deo i više voli, te mu se ozbiljno posvetio. Pod lubenicama su imali oko 7 hektara, a plan je da naredne sezone te površine i povećaju. Kompalići su jedni od retkih bostandžija koji sami kaleme, što ima niz prednosti, ali i mana u smislu većeg obima posla.
“Prednosti su velike. Najviše je to otpornost prema bolestima, naravno veći je i prinos. Nikada se ne bih dvoumio između kalema i nekalema, uvek bih izabrao kalemljeni rasad.” – naglašava Sava.
Naš domaćin ovu sezonu ocenjuje kao zadovoljavajuću. Njihove lubenice završe u domaćin marketima, a deo ode i za izvoz. Zvuči dobro, ali nije lako izboriti se sa uvozom lubenica, dodaje Sava.
“Imamo veliki problem sa uvozom iz južnijih zemalja, Albanija, Turska, Makedonija…to nas udavi.” – ističe naš domaćin.
Sava je inače studirao Poljoprivredni fakultet, a i on i brat su rešeni da ostanu u Deronjama i da se bave poljoprivredom, što je hrabro i za svaku pohvalu. Saglasni su da sve tri grane poljoprivrede ostanu podjednako zastupljene, jer jedna drugu nadopunjuju. Prednost stočarskog dela jeste stajnjak neophodan za proizvodnju kvalitetnog bostana, te će u tom pravcu i nastaviti. Ono što bi želeli jeste da još malo ulože u mehanizaciju, jer je sve manje radne snage na koju mogu da računaju.
