Svaštarska proizvodnja u Srbiji smatra se za standard u poljopivrednoj proizvodnji. Zbog nedostatka jasne strategije mahom se proizvodi nasumično i prema subjektivnoj proceni pojedinca. Ovakav vid poslovanja daje mogućnost poljoprivrednicima da ukoliko ih loša godina i otkupna cena oteraju u minus, imaju na nekoj drugoj strani mogućnost da zarade i prežive do naredne setve. Boža Trajković, iz okoline Kragujevca, ima 70 godina, svaki dan ustaje pre svitanja kako bi obavio sve poslove na farmi. Život na selu nije lak, posla ima mnogo, a pored supruge koja mu pomaže, naš domaćin uglavnom sve radi sam.
Hrane za stoku ima dovoljno, obrađuje se mnogo napuštene zemlje na koju su davno zaboravili njeni vlasnici odlaskom u veće gradove. Boža je vredan čovek, pa mu ni jedan posao ne pada teško.
Božina računica je jasna, stočarstvo se isplati ako se drži 20 i više bikova, jer na veću količinu dolazi i više novca. Ukoliko nema uginuća i subvencije stižu redovno, naš sagovornik kaže da od stočarstva može da se zaradi lep novac. Pomoć države mnogo znači i ona se prevashodno ogleda u nabavci nove mehanizacije.
Dokupljivanje nove zemlje
Naš domaćin svake godine dokupljuje novu zemlju koju potom obrađuje, utovi oko 20 bikova za godinu dana, a zahvaljujući sinu koji mu finansijski pomaže iz inostranstva, planira i da proširuje proizvodnju.
Šta stočare najviše pogađa
Ono što najviše pogađa svakog seljaka, pa i Božu jeste odstustvo brige od strane države. Organizovanog otkupa nema, po bikove dolaze iz svih krajeve Srbije, a klanice često znaju i da prevare poljoprivrednike koji na kraju ostanu bez svog novca.
Od velikog je značaja, za dobru proizvodnju i adekvatna saradnja sa poljoprivrednom savetodavnom stručnom službom, koja rukovodi svakim domaćinstvom dajući tačne smernice kako bi ono napredovalo i bilo što ekonomičnije u svom radu.
Opširnije pogledajte u video prilogu gore.
Sagovornici: Boža Trajković, stočar iz okoline Kragujevca, mr. Violeta Petrović-Luković, psss Kragujevac
