Hroničan nedostatak radne snage na poljoprivrednim imanjima širom Srbije, prinudio je proizvođače da mehanizuju i digitalizuju svoju proizvodnju, a neki od njih su otišli i korak dalje, i uveli su savremene robote, koji izvršavaju brojne operacije „slušajući“ instrukcije svojih vlasnika. Iako je takav način rada, za većinu domaćih poljoprivrednika još uvek nedostižan san i daleka budućnost, tom cilju se mora stremiti – poručuje Marijan Dakić, mladi stočar iz Čuruga. On smatra da treba da se definiše minimalna, zaštitna otkupna cena mleka, koja bi trebala da bude jedinstvena za sve farmere, a zabrinut je zbog restitucije zemljišta.
Kako ističe naš sagovornik, tamošnji ratari su motike davno okačili o klin, a uvođenje savremenih tehnologija je postala neminovnost, jer radnika nema „ni za lek“. Marijan kaže da je on imao sreće što je i njegov mladi komšija, trinaestogodišnji Laza, istinski zaljubljenik u životinje i seoske poslove, i njegova je desna ruka na farmi, kada god mu to školske obaveze dozvole. Za razliku od svojih vršnjaka, više voli da boravi na svežem vazduhu, radeći kao šegrt na gazdinstvu, nego da igra igrice na telefonu.
Poljoprivrednici moraju da znaju i veterinu, mašinstvo, ekonomiju
Ni Marijan nije ljubitelj telefona, ali su mu oni, kako kaže, nužni rekviziti u svakodnevnoj poslovnoj komunikaciji, koja je vrlo dinamična. Prošla su, dodaje on, vremena kada su poljoprivrednici obavljali samo fizičke poslove, danas moraju da se doznaju i u veterinu, mašinstvo, ekonomiju, da idu u korak sa tehnološkim i naučnim inovacijama. Ali mu ništa od toga ne pada teško, jer je poljoprivreda njegova velika ljubav i životni poziv, ne bi ga menjao ni za šta na svetu.
Držao bi ovaj 32-ogodišnji domaćin i veći broj grla, trenutno ih ima dvadesetak, ali ga zabrinjava trenutna nepovoljna situacija u mlečnom govedarstvu, koja je dovela do ruba propasti veliki broj farmi. Nekontrolisani uvoz jeftinog sirovog, ali i mleka u prahu, ojadila je mnoge manje proizvođače.
Marijan kaže da se prvi u lancu proizvodnje, primarni proizvođači, tretiraju kao građani drugog reda, dok se za to vreme bogate vlasnici trgovinskih lanaca, koji su uglavnom stranci. Kako je istakao, ni potrošači nisu na dobitku, cena u otkupu opada, a u marketima raste na nedeljnom nivou.
Iako je aktuelna ministarka poljoprivrede u više navrata isticala da država ne sme da se meša u tržišne okolnosti, farmeri smatraju da bi trebala da se definiše minimalna, zaštitna otkupna cena mleka, koja bi trebala da bude jedinstvena za sve farmere, i koja ne bi smela da bude niža od 65 dinara, plus premija za mleko.
Ali ta cena je samo za održavanje u toj proizvodnji, dodaje naš sagovornik, ako bi se pričalo i o nekoj zaradi stočara, cena bi, po njegovom mišljenju, trebala da bude 100 dinara. Najavljene subvencije od 100 hiljada dinara za svaku žensku telad, Dakić smatra dobrom podsticajnom merom.
Proces restitucije zemljišta, neminovno će ugasiti mnoga gazdinstva
Pozdravlja i uvođenje sistema E-agrar, zahvaljujući kojem će poljoprivrednici brže i bez opterećujuće administracije i stajanja u redovima pred šalterima, moći da obavljaju sve poslove klikom na aplikaciji.
Zabrinut je zbog potencijalnog gubitka državnog poljoprivrednog zemljišta, jer je u toku proces restitucije, i njegova je prognoza da će se oduzimanjem zemljišta od poljoprivrednika, mnoga domaćinstva povući iz poljoprivrede, jer im se taj posao više neće isplatiti.
Ovaj vredni čuruški domaćin ima i tridesetak grla ovaca, koje su najveći deo godine na ispaši, i jedino tako mu je isplativo njihovo držanje. Pozdravlja i podsticajne mere države, zahvaljujući kojima je ovčarstvo, trenutno, jedina profitabilna grana stočarstva, i jedini razlog zbog kojeg ovčari istrajavaju.
Meso kupujte direktno od proverenih proizvođača
Jedna od prednosti života na selu, kako napominje Marijan, jeste i mogućnost proizvodnje zdravih, domaćih proizvoda, od mesa proverenog kvaliteta, uz minimalni dodatak začina. On je na svom gazdinstvu izgradio i pušnicu koja je visoka 6 metara, i u kojoj se korišćenjem hladnog dima, koji se filtrira kroz kamen, godišnje osuši jedna tona kvalitetnih kobasica, kulena, slanine i šunke.Marijan je i predsednik Udruženja „Čuruški farmeri“, koje postoji 11-est godina, a okuplja uzgajivače svinja, ovaca, goveda iz tog kraja.
Kako sa ponosom ističe, odlikuje ih sloga i kooperativnost, a već sedmu godinu zaredom, uspešno organizuju i gastronomsko-turističku manifestaciju „Stočarski dani“, koja u to živopisno bačko selo kraj Tise, privuče veliki broj posetilaca iz cele zemlje.
Opširnije pogledajte u video prilogu na početku teksta
Sagovornik: Marijan Dakić, stočar iz Čuruga
