Na gazdinstvu porodice Tomić iz sela Dobrača kod Kragujevca dominira stočarstvo. Domaćinstvo ima krave, tove bikove, tu su ovce, svinje, pa i konji. Kako kažu tako je oduvek, od svega po malo, jer su tako navikli, da svaštare. Jedna proizvodnja dopunjuje drugu i tako u krug. Na muži trenutno imaju 12 krava. Prihod od mleka služi za svakodnevne troškove domaćinstva. Cena mlaka nije zadovoljavajuća, daleko od toga, ali redovni mesečni priliv novca dobro dođe, kaže naš domaćin, Tomislav Tomić.
“Štalski prosek nam je oko 17 litara, cena mleka kao i svuda, 30 i neki dinar, plus premija. Ta je cena bila i pre pet godina, možda je tad bila i veća.” – kaže naš domaćin Tomislav.
Premije kasne, što itekako remeti planove. Premija možda jeste jedina zarada, ali se na taj novac nikada ne možemo osloniti, ističe naš domaćin.
“Treći kvartal kasni, subvencije nikada ne znamo kada ćemo ih dobiti, a treba nam nafta, đubrivo, itd. Mehanizacija nam je stra po 30-40 godina. Teško je, ali mi nemamo kud odavde.” – ističe naš domaćin.
TOV BIKOVA ČIST GUBITAK
Domaćinstvo Tomić mušku telad ostavljaju za dalji tov, ali cena bikova unazad godinu dana nije perspektivna.
“Pre mesec dana sam prodao dva bika po više od 800 kilograma. Čekao sam bolju cenu, nadao se, ali je nisam dočekao, pa sam ih dao po 1,7 eura, samo da ih nose.” – priča nam Tomislav.
Sledeću turu će imati u februaru, te se nada da će se i cena do tada bar malo korigovati.
SINOVI REŠENI DA OSTANU NA SELU
Ono što je pozitivno jeste to što Tomsilav ima tri sina i sva trojica veoma rado pomažu i rade na imanju. Najstariji Ivan je zadužen za ratarski deo, a kako kaže voljan je da ostane na porodičnom imanju i da se bavi poljoprivredom.
“Ja najviše radim u polju, na njivama, dok su ostali kući, na imanju. Volim poljoprivredu, ostaću na imanju, tu sam bar svoj gazda.” – kaže Ivan, Tomislavov najstariji sin.
Srednji sin, Predrag, je zaljubljenik u konje. Ima tri kobile domaćeg srpskog konja sa kojima osvaja i brojne nagrade. Kako kaže, najlepše mu je kada ima vremena pa sa braćom ode na rekreativno jahanje.
“Držimo konje od 2010. godine, reč je o domaćem radnom konju. Nekada je on služio i radio u polju, dok je danas tu zato što ih volimo, to nam je hobi. Učlanjeni smo u Konjički klub Šumadinac. Idemo sa njima na izložbe, imamo i dosta nagrada, a idemo i na rekreativna jahanja, išli smo na Rudnik na Oplenac.” – priča nam Predrag o svojoj velikoj ljubavi.
A da ne zaboravimo ni najmlađeg, Nenada koji ide u treći razred i koji voli da radi oko stoke. Kaže da jako voli pse, krave i konje, a najviše voli da bude sa starijom braćom i da im pomaže.
“Ja volim da radim s braćom na imanju, najviše volim da hranim životinje, a volim i jahanje.” – kaže Nenad.
“Rešeni su sinovi da rade poljoprivredu, ali ni sam ne znam da li je dobro da se ovde zadrže, ne znam da li ima perspektive.” – zabrinut je Tomislav.
Ipak, momci vole selo i poljoprivredu, pa je u svemu ovomo bogatstvo upravo ova složna i vredna porodica. Zajedničkim radom i trudom održavaju domaćinstvo. Želja im je da sagrade novu, moderniju štalu i da prošire stočarsku priču, jer kako kaže najstariji Ivan: biti svoj gazda, na svom imaju i raditi svoju zemlju, se ne može uporediti sa radom kod drugog za malu platu, zato će njih trojica zajedno sa svojim roditeljima dati sve od sebe da dodatno unaprede svoju proizvodnju uz nadu da ih čeka bolje sutra.
