Tov bikova – ishrana, plasman, cena

0
425
Agrosaveti---tov-bikova---ucena---03
Timac AGRO

Porodica Čikeš iz Erdevka se tovom junadi bavi još od 80-tih godina, da bi se nakon 90-tih okrenula i mlečnom govedarstvu. Međutim, zbog veoma loše cene mleka, mladi momci Mirko i Vladimir, pre pet godina su zanovili tov bikova kojem su se zaista ozbiljno posvetili.

“Naš tov bikova se ne zasniva na tome da sve tovimo od jednom, već sukcesivno. Mi kupujemo malu telad od 10-ak dana, hranimo ih sa mlekom, tako da kako pristižu telad tako ide i tov. To nam je dobro zbog prodaje, jer nam ne dospeju sva telad odjednom za plasman, nekad je to dobro, nekad nije, zavisi kakvu cenu zakačimo. Možda je teže uzimati tako malu telad, treba to i sačuvati, odhraniti, ali lakše se naviknu kod nas, nema pneumonije, a tu smo našli neku računicu.” – priča nam Mirko.

Vertigo-katalog-1120x1080

CENA VEĆ DUŽE PORAŽAVAJUĆA

A kada smo kod računice, već dve godine, stočari bi rekli dve preduge godine, traju problemi u tovnom govedarstvu, praćeni veoma lošom otkupnom cenom koja je sa skoro 2,5 eura, pala na 1,5-1,6 eura. To su udarci koje stočari teško podnose i zbog kojih mnogi odustaju od ove grane stočarstva. Ono što naš domaćin pozdravlja jeste dodatna subvencija od 20 hiljada dinara za koju se nada da će je ostvariti.

Web-baner-Dekalb-Vertigo-1120x180-V01

“U novembru sam prodao po 1,75 eura. Junad su bila oko 520 kilograma, ranije smo prodali kako bismo aplicirali za onih 20 hiljada dinara po govedu. To je dobra mera, ali neko moje viđenje i mojih kolega jeste da bi bilo dobro da ona ostane na snazi. Da subvencija onda bude 35000 dinara, to bi stočarima puno značilo. Puno mojih drugara je odustalo od tova, zbog cene, takav podsticaj bi ih verovatno vratio u ovaj posao. Za simentalca daju 1,75, holštajna niko ni neće, to je katastrofa cena.” – smatra naš domaćin.

PROČITAJTE I...  Proizvodnja pšenice - nema zarade

Agrosaveti---tov-bikova---ucena---02

Uprkos svemu tome, naši domaćini se još uvek ne predaju. Kako kažu, savladali su ovu proizvodnju, uložili, te nije lako dići ruke. Boriće se dok budu mogli, sa nadom da će nova godina doneti bolje dane.

Biofor baner 728x90

“Mislim da bi cena trebala biti 2,20 eura kako bi se ovo isplatilo. Mi se govedima bavimo iz navike, brat i ja smo uz to odrasli. Ja od malena znam za silažu, tada smo imali loše traktore, nismo imali presu, patili se, e a sad kada smo kupili rolo presu, utovarivač, kada smo čitavu priču modernizovali, sad treba da odustanemo? Mi smo živeli za to da kupimo te mašine, da sa 20 bikova u tovu, dođemo do 100, za to smo živeli i brat i ja. Sada kada smo do toga svega došli, da li treba da odustanemo?” – pita se Mirko.

SILAŽA OD SIRKA I SENAŽA OD LUCERKE

Momci su se tome zaista ozbiljno posvetili, vode računa o svemu, puno rade i trude se da sve ovo sačuvaju. A sa Mirkom smo razgovarali i o načinu ishrane koji oni praktikuju i koja je veoma važna od samog starta, tačnije od trenutka kada tele dođe na farmu.

PROČITAJTE I...  Farma krava i proizvodnja mleka u selu Vukašinovac

“Radimo sa zamenskim mlekom. Sva telad se poje u isto vreme, temperatura mleka je za svu telad ista, a ista je i količina mleka. Tele ujutru pije 3 litre, uveče isto toliko. Nemamo toliko problema sa prolivima. Kada tele ima 15-ak dana, dobija seno. Vode moraju uvek imati. Sa mesec dana starosti kreće se sa obrokom, visoko proteinsko hranivo za telad. To ide do 250 kilograma, od tog momenta ide obrok za tov, silaža od sirka, senaža od lucerke.” – kaže Mirko.

Agrosaveti---tov-bikova---svinje---ovce---Salas-Crnobarski---02

A baš kada spominjemo silažu i senažu, Čikeši seju sirak koji im se odlično pokazao kao hranivo, ono što je najvažnije nije skupo, a od ove godine rade i senažu lucerke koja im se pokazala kao bolja opcija od suve.

“Mi sirak radimo posle uljane repice. Postrno, bez navodnjavanja. To nam nije velika investicijja. Tako da mi za 60-70 eura po hektaru uloga do siliranja, dobijemo kvalitetnu silažu od sirka. Nekada kada je sušna godina, nemamo veliku količinu, ali zadnje tri godine prinos nam je bio fantastičan, imali smo 40 tona po hektaru silaže sirka. Ona je energetski dobra, nema proteina, ali njih nadoknađujemo iz senaže lucerke. Pre smo radili suvu lucerku, pa dođe kiša, list otpadne, goveda neće da je jedu. 70% proteina lucerke se nalazi u listu. Zato od ove godine radimo senažu lucerke, izbaliramo, umotamo u folije, i posle 8 nedelja su idealne za konzumaciju. Presa za rolo bale ide bez noževa, nismo imali nikakvih problema, lepo se sabije, ne kvari se, što je najvažnije.” – ističe Mirko.

PROČITAJTE I...  Berba malina u selu Beli Kamen

TOV BIKOVA TRAJE DUŽE, ALI SE GLEDA MATEMATIKA

Ishrana je važna i sa ekonomske strane, jer što jeftiniju hranu napravite, više ćete zaraditi, ali se mora razmišljati i o kvalitetu, jer obrok mora biti izbalansiran, odnosno mora sadržati sve neophodne elemente.

“Naš tov bikova traje, ako tele dođe kod nas sa deset dana, do 600 kilograma prođe oko 15 meseci. Neko bi rekao da je to puno, naravno može to i brže, date mu soje, kukuruza, ali gde je tu matematika? Imamo tu silažu od sirka koja nije skupa, imamo senažu lucerke koje u odnosu na suvu dobijemo tri puta više, ide kukuruzna prekrupa, mi meljemo kukuruz sa 30% vlage, imamo dva silosa, to je neka super silaža kako je zovu. Eto tako smo mi organizovali ishranu, tu smo se našli.” – dodaje naš sagovornik.

Naši domaćini su nam istakli jedan problem, a to je manjak zemlje, jer do državne nikako da dođu. Prema pravu prečeg do sada su dobijali šumu, smetlište, neke trouglove zemlje koja je od njih udaljena i po 60 kilometara i koja 4 godine nije orana, tako da su dobili samo 3,3 hektara zaista obradive zemlje. Nadaju se da će njihov rad prepoznati onaj ko i treba to da vidi, da više neće biti gurnuti po strani, te da će i oni dogodine imati priliku da rade kvalitetniju državnu zemlju, jer to bi im puno značilo.

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime