Dok se naša ekipa upoznavala sa ljubaznim domaćinima, Vericom i Miroslavom Markovićem iz sela Vrbovac nadomak Sokobanje, njihovo stado ovaca rase Ile de France, lagano je paslo na obližnjem pašnjaku, kojih je sve manje u tom kraju.
„Malo je pašnjaka, retka su ovčarska domaćinstva a sve je manje i mladih koji ostaju u svom rodnom selu. Naše ovce nikada nisu gladne ni žedne“, zadovoljno govori naša domaćica Verica, na početku razgovora.
Verica i Miroslav su uzgojem ovaca počeli da se bave pre 5 godina, na inicijativu dvojice svojih sinova, od kojih jedan živi u obližnjem selu dok ih drugi pomaže savetima a pomalo i novcem iz inostranstva.
Verica kaže da je valjalo sve naučiti o karakteristikama Ile de France, koja do tada nije bila toliko zastupljena u sokobanjskom kraju. Srećna je, kaže ona, okolnost što nisu zahtevne, te može da se posveti i drugim aktivnostima, kojih na selu ima napretek.
Briga oko ovaca
Svoje stado obilaze tri puta dnevno; nakon što ih nahrane, posvete im malo ljubavi i pažnje i to je sve, uz zadovoljan osmeh dodaje Verica. Nisu njihove ovce probirljive ni kada su dnevni obroci u pitanju. Zadovoljne su i zahvalne i kada dobiju detelinu, seno ili zob ali najzadovoljnije su kada su na ispaši. Strogo vode računa Markovići o dobrobiti svojih ovaca, prate svaku promenu u njihovom raspoloženju i ako primete nešto neuobičajeno, alarmiraju lokalnog veterinara.
Miroslav je pred našim kamerama imao znatno manju tremu od svoje supruge, pošto se, kako nam je uz osmeh rekao, već medijski eksponirao u pojedinim zabavnim emisijama. Građevinac po zanimanju, poznat je po svojim veštim rukama i nema šta on ne ume da napravi. Dobrodošla je ta činjenica i za njihov kućni budžet pošto je sve u kući ali i objekte za smeštaj životinja, sam izgradio.
Prvih 5 grla ovaca nabavili su, kaže, od poznatih odgajivača te rase u selu Šapine. I krenuli korak po korak, ovcu po ovcu. Tri su stvari važne, napominje Miroslav, da ih posluže zdravlje i ljubav prema ovcama i da ih elan ne izda.
O plasmanu i planovima za budućnost
Uprkos činjenici da su se u ovaj posao upustili na nagovor sinova, pronašli su se u njemu i voleli bi da unaprede svoju farmu. Svesni su da bez prigodnih objekata za smeštaj ovaca – nema ni uspešnog uzgoja, te su na dve lokacije izgradili štale u kojima njihove ovce borave tokom zime.
Dok je Verica u kuhinji a ovce na ispaši, Miroslav koristi svaki sunčani dan da poradi i ratarske poslove, kako bi pripremio silažu svojim ljubimicama za zimu. Iako su još novi na tržištu, jagnjad sa njihove farme lako pronalaze put do kupaca.
Za sada, kako objašnjava Miroslav, ženke ostavljaju na farmi za povećanje stada, dok mušku jagnjad prodaju za priplod, uglavnom poznatim domaćim kupcima. Ne žale se Markovići ni na plasman ni na cenu po kojoj prodaju svoju robu. Ove godine, cena se kretala od 220 do 250 evra po grlu.
Naš domaćin kaže da su im početna očekivanja ali i ulaganja ispunjena i da od države, za sada nisu tražili nikakvu pomoć. Lako će oni, izgovaraju u glas oboje, za pomoć od države, važnija im je pomoć njihove dece i unuka. Srca bi im bila ispunjenija radošću a imali bi i više motivacije za povećanjem stada i unapređenjem proizvodnje kada bi cela porodica bila na okupu u njihovom malom ali prosperitetnom selu.
Opširnije pogledati u prilogu.
