Rođeni Zemunac, Stanimir, već je deceniju posvetio uzgoju organske hrane na Ravnoj gori, u mestu Teočin. Iskustva sa svojih putovanja je sabrao i shvatio da je šansa u organskoj proizvodnji.
„Nisam imao iskustva u poljoprivredi kada sam počeo sa radom, bilo je strahovito teško. Najveći problem mi je bio kasnije naći adekvatnu radnu snagu. Trenutno proizvodim 18 proizvoda i svi su sertifikovani. Na površini od oko deset hektara, tu su organska čičoka, malina, aronija, šljiva, trešnja, jabuka, kruška, heljda, spelta, krompir, kukuruz, boranija, pasulj, cvekla, šargarepa i razne salate“ – kaže Stanimir Vesković, organski proizvođač, Ravna gora
Ozbiljan potencijal za preradu
Sa dvadesetak voća, povrća i žitarica koje je nabrojao Stanimir i proizvodnjom na oko deset hektara ovde ima ozbiljnog potencijala za preradu. Ako govorimo o organskoj poljoprivredi kao o razvojnoj šansi Srbije onda moramo da mislimo i na prerađivačke kapacitete, jer jedino tako možemo da imamo dobru cenu na tržištu.
„Moj krajnji cilj u celoj ovoj priči što se tiče organske proizvodnje nije prodaja sirovina, nego prerada organskih proizvoda i gde ću da napravim svoj brend. Proizvode plasiramo u Beograd i širom Srbije, šaljemo i kurirskim službama i za sada smo zadovoljni sa tržištem.“
„Cene su takve kakave jesu, ipak je ovo Srbija gde je kupovna moć stanovništva slabija, ali mi je drago sa druge strane da i oni ljudi koji su slabije platežne moći se odlučuju da kupuju organske proizvode. Narod postaje svesniji da je zdravije i bolje kupovati proizvode iz organske proizvodnje nego iz konvencionalne, koji je prepun hemijskih preparata koji štetno deluju na zdravlje“ – rekao je Stanimir Vesković.
Nedostatak semenskog materijala najveći problem
Kao i ostali proizvođači sa kojima smo razgovarali, Stanimir Vesković ističe da su naveći problemi sa kojima se u organskoj poljoprivredi suočava nedostatak odgovarajućeg semenskog materijala i radna snaga koja je za ovaj vid organske proizvodnje izuzetan trošak. Na pomoć države gotovo i ne računa.
„Država bolje da ništa ne pomaže, 2.800 dinara po hektaru je veoma malo. Najveće prepreke, na koje nailazim kao organski proizvođač, jeste pronaći radnu snagu, bilo da se radi o okopavanju ili berbi malina, berbe kukuruza, vađenje krompira.. Veoma je teško naći radnika koji će da radi u polju“ – kaže Stanimir Vesković.
Misija – širenje organske proizvodnje
Uprkos svim problemima sa kojima se suočava ovaj proizvođač iz Teočina sa Ravne gore ima misiju i cilj da se organska proizvodnja u ovom ruralnom delu naše zemlje što više proširi.
„Želim da bar na godišnjem nivou pet konvencionalnih proizvođača prevedem u organske proizvođače. Osnovao sam i centar ovde za razvoj organske proizvodnje sa nazivom Teočin. To mi je velika želja i namera da uspem i istrajem u tome“ – kaže Stanimir Vesković.
Uz bogat asortiman kultura koje gaji, plan se nameće sam po sebi, otvaranje fabrike za preradu organskih sirovina. Iz ove fabrike bi trebalo da izlaze brendirani proizvodi pre svega za srpsko tržište, ako bude viškova u zadovoljavajućim količinama, te onda će Stanimir razmišljati o izvozu.
