Farma Donić iz Velike Plane postoji još od 80-tih godina. Radilo se, ulagalo, te su danas itekako prepoznatljivi u ovom delu Srbije kao ozbiljni uzgajivači virtemberg rase ovaca. Nakon dede i oca, farmu je preuzeo Milan, mladi poljoprivrednik koji je ovčarstvo zavoleo i koji ima velike planove kada je ova grana stočarstva u pitanju. Posebno ga raduje entuzijazam kod mladih i budućih ovčara.
„Sebe vidim u ovome, jer to radim od malena. I raduje me što je sve više mladih ljudi zainteresovano, dolaze da kupuju priplodni materijal, dolaze po savet itd.“
Danas na farmi Donić ima 150 ovaca, naravno, umatičenih, a dosta se brine o genetici, te su skoro uvezli i ovna koji vodi poreklo iz Nemačke. Zbog svega ovoga, kupci ih prepoznaju, te veći deo ženskih jaganjaca prodaju kao priplodni materijal.
„Kada je selekcija u pitanju držimo se standarda kakva virtemberg rasa mora biti. Reputaciju smo stekli i na sajmovima, te smo u ovom delu Srbije poznati po kvalitetnim ovcama. Sada smo uvezli dva ovna iz Hrvatske, koji potiču sa farme iz Nemačke.“
Genetika nije dovoljna
Ali zna se da genetika nije dovoljna. Ishrana je takođe veoma važna kako bi proizvođači dobili kvalitetna grla, koja će opravdati spomenutu genetiku. Na farmi Donić oduvek se pravi silaža, te su i ove godine spremili oko 100 tona. Kako kaže Milan, trebalo je nekoliko godina da u potpunosti savladaju tehnologiju i da silaža sačuva neophodan kvalitet, kako bi ovce imale zdrav i bezbedan obrok.
Ništa se ovde ne prepušta slučaju. Milan je mlad i prati trendove u ovčarstvu. Voli to i kuje planove za budućnost. Međutim, iako je postojanje subvencija za svaku pohvalu, tempo njihove isplate je veoma teško ispratiti, kaže nam naš domaćin.
„Ne bi proizvodnja bila isplativa da nije subvencija. Tih 7000 puno znači. Problem je u tome što one kasne i po 6 meseci.“
Sa ovako mladim i entuzijastičnim stočarima, ovčarstvo zaista ima budućnost. Mere agrarne politike u vezi sa ovčasrtvom nisu loše i više su nego neophodne, kaže Milan i dodaje da ipak nedostaje malo organizovanije i stabilnije tržište kako bi ljudi imali dodani motiv i kako bi rizik ulaganja u ovu granu stočarstva bio manji. Otkupna cena je dosta niža u odnosu na prošlu godinu, u nekim krajevima je pala na čak 200-220 dinara što je apsolutno nedovoljno za neki vid zarade.
Milanovi planovi su svakako širenje farme, međutim sada mu je najveći problem objekat čiji kapacitet je ispunjen, te zahteva daleko veću kvadraturu. Nada se da će već naredne godine biti u mogućnosti da napravi nove štale, pa će tek onda moći da razmišlja i o većem stadu, a do tada će se truditi da održi i unapredi postojeći kvalitet virtemberga koji trenutno ima.
Opširnije pogledati u prilogu.
