Proizvodnja arpadžika u selu Crna Bara

0
1901
Agrosaveti - Proizvodnja arpadžika 02

Jedan od glavnih brendova severnog Banata u vreme bivše Jugoslavije – arpadžik ili u narodu poznatiji kao luk sejanac, koji se od 70-tih godina proizvodio u gotovo svakom domaćinstvu, danas seju još samo najuporniji povrtari.

Merpan-80-WDG-1038x172

Slavko Vasić iz Crne Bare kod Čoke, jedan je od njih. Uzgoj sitnog crnog luka, samo je jedna od delatnosti ovog vrednog banatskog domaćina, koji se po završetku Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, kao mladi agronom, vratio u rodno selo i posvetio se unapređivanju višedecenijske ratarsko – stočarske proizvodnje svojih predaka.

Holandsko seme na banatskoj crnici

Kako kaže, on je prva generacija Vasića koja se oprobala u proizvodnji arpadžike, a danas ih je u selu svega tri porodice koje su istrajale u njenom uzgoju, uprkos nesigurnom plasmanu, nelojalnoj konkurenciji i nepovoljnoj otkupnoj ceni.

Delan Pro 1068x177px

Agrosaveti - Proizvodnja arpadžika 03

Slavko kaže da je jedan od razloga zbog kojeg se odlučio za arpadžiku i činjenica da joj tamošnji klimatski uslovi izuzetno pogoduju, pre svega banatska zemlja crnica. Nabrajajući pogodnosti zemlje za ravnomeran rast i razvoj lukovica, Vasić napominje da je reč o rastresitom zemljištu koje nije previše smolasto, koje u sebi sadrži optimalne količine mineralnih materija.

PROČITAJTE I...  Proizvodnja povrća na otvorenom u selu Glogonj

Arpadžik osetljiv na plamenjaču

Holandska semena, poput žutog pogačara i ljubičastog jabučara, proteklih decenija odlično su se aklimatizovala na banatsko zemljište i često ih već nazivaju i domaćim.

Nimrod-1038x172

Agrosaveti - Proizvodnja arpadžika 04

Slavko kaže da sam proces počinje sadnjom semena, koji je poznat i pod nazivom barut, u veoma gustom sklopu i da je najvažnije da on bude blagovremeno posejan. Najoptimalnije bi bilo u prvoj nedelji marta.

Razmak na koji se pobada arpadžik unutar reda, trebao bi biti oko 8cm, mada to zavisi od toga koja se sorta sadi, kaže naš domaćin i dodaje da se arpadžik pobada na neku prosečnu dubinu od oko 5cm.

1068x177px

Agrosaveti - Proizvodnja arpadžika 05

Kako napominje ovaj povrtar, prilikom sadnje treba voditi računa o veličini arpadžika, poželjno je da se nabavi kalibrisano seme. Na taj način se može posaditi iste veličine, a time svi stižu ujednačeno za berbu.

Otporan na zimske temperature

Slavko kaže da se vađenje arpadžika obavlja dok je lišće još zeleno. Kako kaže ovaj iskusni povrtar, arpadžik se najpre podreže noževima u predelu žila a potom se čupa iz zemlje i ređa u gajbice.

Signum 1068x177px

Agrosaveti - Proizvodnja arpadžika 01

Prirodna veličina lukovica je oko 150 grama a najvažnije je, dodaje naš domaćin, da lišće bude dobro zatvoreno, kako ne bi izgubio na kvalitetu tokom skladištenja. Pogodan je i za čuvanje u zimskim mesecima, ne smetaju mu niske temperature ali se mora zaštititi od magle, zbog moguće pojave patogenih gljivica koje mogu da prouzrokuju promenu boje ljuske iz zlatno žute u mrku.

PROČITAJTE I...  Suzbijanje divljeg sirka

Arpadžik odličan predusev za pšenicu

Vasić napominje da u selu Crna Bara samo mali broj proizvođača ima uslova za kupovinu zalivnih sistema te ih obraduje svaka kap kiše sa neba.

Arpadžik je osetljiv na plamenjaču a ne pogoduju mu ni velike količine padavina, baš kao ni korov, protiv kojeg se Slavko i njegovi ukućani bore malo herbicidima a više motikom i ručnim čupanjem.

Iako ih je u selu Crna Bara ostalo svega stotinak meštana, Slavko kaže da do sada nije imao problema sa nedostatkom radne snage. Nakon berbe, sav rod se krajem avgusta skladišti u gajbama, u suvim i provetrenim skladištima, uz što kraće zadržavanje do same prodaje.

Agrosaveti - Proizvodnja arpadžika 06

Vasić napominje da je zemljište nakon arpadžika izuzetno povoljno za sejanje pšenice, što je i iskoristio na svojim parcelama.

Banatski domaćini pripitomili holandski luk

Njihov kraj nekada je bio prepoznatljiv po proizvodnji luka sejanca, desetine vagona sa njihovom robom izvožene su, zahvaljujući, pre svega, postojanju lokalnih zadruga – sa setom se priseća Slavko tih vremena.

PROČITAJTE I...  Luk i krompir dostigli dostigli cenu od 100 din/kg

Ne žali se ovaj vredni banatski domaćin na ovogodišnje prinose, kaže da je sa jednog hektara uspeo da ubere oko 15 tona lukovica. Solidna je i otkupna cena od 80 dinara, koju mu poznati kupci, uglavnom vlasnici poljoprivrednih apoteka iz raznih krajeva zemlje, uredno plaćaju.

Sačuvati crnobarski arpadžik od zaborava

Želja mu je da, i u godinama koje slede, njegovo gazdinstvo bude prepoznatljivo po arpadžiku i da ga sačuva od zaborava, ali bi voleo da se oproba i u proizvodnji belog i žutog pasulja, jer će za njime sigurno uvek biti potražnje, ako nigde drugde onda u njegovoj rodnoj Crnoj Bari, u kojoj se ta mahunarka priprema, kako uz širok osmeh dodaje na kraju, na hiljadu i jedan način.

Opširnije pogledati u prilogu.

DK Banner 720x90

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime